"Uspavana i vreteno", Nil Gejmen

Sinopsis:
"Ona beše jedna od onih šumskih veštica što su pre hiljadu leta proterane u izgnanstvo, i to krajnje kvarna. Proklela je novorođenče tako da se, kad devojče napuni osamnaestu, ubode na prst i usni večnim snom.

Možda mislite da znate ovu priču. U njoj je mlada kraljica, koja samo što se nije udala. Tu su i neki dobri, vredni i stameni patuljci; zamak obavijen trnjem; i princeza koju je, kako se govorka, zla veštica proklela da spava večnim snom.

Ali ovde niko ne čeka da se pojavi plemeniti princ na belom konju. Ova bajka je istkana nitima mračne magije, koje se upliću i raspliću i svetlucaju i sjaje. Kraljica će možda i dokazati svoje junaštvo, ako princezi uopšte i bude potrebno da je neko spase..."

*     *     *
"Bili jednom kralj i kraljica koji su najviše želeli da dobiju dete. Najzad im se želja ostvarila: rodila im se prekrasna devojčica kojoj su dali ime Aurora."

Ovo je početak svima dobro poznate bajke. "Uspavana lepotica" je jedna od najpoznatijih bajki o tome kako dobro uvek pobedi. Bajka „Uspavana lepotica“ prvi put je objavljena kao “La Belle au bois dormant”, da bi kraću verziju objavila braća Grimm pod nazivom “Dornröschen”.

E sada, hajde da zamislimo ovu svima poznatu bajku u rukama Nila Gejmena...
Na izuzetan način Gejmen se poigrava sa svima poznatim bajkama i oblači ih u novo ruho, predstavljajući nam jednu novu-staru priču. Imamo Uspavanu Lepoticu, zlu vešticu/čarobnicu, ali i patuljke koji su pokorni Kraljici čija je kosa crna poput abonovine, a usne crvene kao krv. Poznato? Da. I Snežana je tu. 
Dva kraljevstva, Dorimar i Kanseler deli masivni planinski venac. Neprohodan. Preko njega se ne može preći. Ali može ispod. A to patuljcim a nije prestdstavljalo poteškoća. U Kanseleru je sve ubrzano, bučno i usplahireno - jer Kraljičino venčanje je blizu. Za to vreme u Dorimaru je tiho, tiho zbog kletve koja je uspavana princezu i sa njom čitavo kraljevstvo. Ali problem sa kletvama je što su istakne nitima mračne magije, koje se "upliću i raspliću i svetlucaju i sjaje" i šire se. Kao neki zaseban entitet. I tako je Kraljica
"Poslala po svoju verižnjaču. 
Poslala je po svoj mač. 
Poslala je po namirnice za put i po svoga konja, a zatim je izjahala iz dvorca i zaputila se na istok."
Bila je tu kletva koju je trebalo razbiti. 
Obećavajuće zar ne? 
Glavni akteri ove knjige su žene. One su centralne figure dok su muškarci na samim marginama priče. Obe strane, i dobra i zla, su prikazane kroz ženske likove. 

Nema ovde bajke u klasičnom smislu. Ima Toma Burtona, grotesknog poigravanja poznatim motivima, subliminalnih poruka, Gaimen style što bi rekli. Pridodajmo tome fenomenalne ilustracije koje je uradio Kris Ridl i opravdano je očekivati eksploziju fantastičnosti. Međutim, ja sam doživela eksploziju nedorečenosti.  Nekako, kao da su čitava poglavlja istrgnuta... Zanimljivo osmišljeno, sa odličnim obrtom na kraju, ali opet meni tu nešto nedostaje... Možda su mi očekivanja bila previsoka. Možda sam knjigu pročitala u pogrešnom trenutku, jedno je sigurno očekivala sam više. 

Нема коментара:

Постави коментар