"Kletva Kainova", Aleksandar Tešić


Sinopsis:
Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji.
Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.
Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706. "

*     *     *
"Kada se probudih, začuh nežan klepet krilai ugledah crna krila Urila oko sebe.Uril, kosač, Anđeo Smrti, mračni Uriliz zemljine utrobe. Uril mi šapnu:'Sine Adamov. Sine Evin.Svemoćni Bog ti je oprostio greh.Prihvataš li njegovu milost i pustišda te odvedem po tvoju nagradu, neuklet.'I ja rekoh crnokrilom Urilu:'Ja sam to što jesam, uradih što uradih,promeniti se ne može.'Onda, kroz Božji užas Uril me prokle:'Zato, dokle budeš hodio ovom zemljom,ti i tvoja deca tražićete okrilje mraka.Samo krvlju nalivaćete se.Samo pepelom hranićete se.Bićete uvek kao mrtvi. Nemrtvi koji žive.Zauvek hodićete mrakom,sve što dodirnete u ništavilo raspašće se,do kraja vremena.' "
Kain i Avelj. Bratoubistvo. Greh. Božija osuda i izgnanstvo. Kainova duša je zaprljana krvlju brata. Nakon što ga Bog kazni, u pustinji sreće Lilit, Adamovu prvu ženu. Po predanju, Lilit je ime žene stvorene pre Eve, kada i Adam, ne od Adamovog rebra nego pravo od zemlje. ”Mi smo oboje jednaki”,rekla je Adamu “jer smo načinjeni od zemlje”. Zbog toga su se posvađali i Lilit se razbesnela, izgovorila Božije ime i pobegla, da bi započela svoje demonsko delovanje. Kao takva, napojila je Kaina svojom krvlju i od njega stvorila prvog vampira. Hodočasnika... A njegovu priču nam donosi Aleksandar Tešić u svom romanu "Kletva Kainova".
Srbija, 18. vek. Sela Kisiljevo i Medveđa. Granica sa Habsburškom monarhijom. U toku je istraga epidemije vampirima - Vampyrus Serviensis - poznatija kao magia posthuma. Ko je nosilac zaraze? Da li je to zbilja zaraza, poput kuge, ili je u pitanju nešto demonsko, prokletstvo koje svoje korene vuče u najdaljoj prošlosti? Ko je Hodočasnik? Šta je to što predstavlja "otelotvorenje naših drevnih košmara i ono što svaku noć čini bolnim putovanjem od neznanja do istine"? Kakve niti vezuju sudbinu Petra Blagojevića, Miloša, Vukmana Goršića ?
Ovaj roman nam donosi priču staru koliko i vreme, priču o vampirizmu u svom najjezivijem obliku. Ovde vampiri ne svetle, nisu romantična gospoda u svilenim ogrtačima, već iskonska čudovišta željna krvi. Tanka je linija između sna i jave, mašte i realnosti, a Tešić svojim spisateljskim umećem vešto pleše po njoj čineći da se ona izgubi i nestane. Istorijske činjenice su na izuzetan način isprepletene sa piščevom maštom da nakon čitanja knjige niste načisto sami sa sobom da li je ovo delom istinita priča ili puka imaginacija... Ovo je jedan odličan horor u svakom smislu te reči.
Nema ovde Drakule, Lestata ni Nosferatua. Krvlju kojom ga je Lilit napojila, proklet od Boga uzdigao se Kain, da svojom kletvom satre ljudski rod. Ovakvo objašnjenje vampirizma predstavlja jedan sasvim nov pristup ovoj tematici. Protkana folklornim motivima, bogatim onom iskonskom stravom, "Kletva Kainova" je knjiga koja se čita sa svim svetlima upaljenim...

Нема коментара:

Постави коментар