"Zapisi crnog pera", Ivana Rokvić

Sinopsis:
"Kroz lik glavne junakinje Manje Ivana Rokvić pomalo na neokaporovski, pomalo na neoselenićki način opisuje svoj rodni Beograd, koji neizmerno voli. Nikada joj nije dosta njegove istorije, mirisa i prizora, ali Beograd 2001. godine pun je suprotnosti – bogatstvo buja naspram bede, ljubav opstaje i pored netolerancije, radoznali um bolno se sudara sa ispraznim dokazivanjem. Ipak, Manja ima snage da, zatvorena i čvrsta, blista kraj čoveka kojeg ne voli, dok je plaha, ranjiva i oprezna pred mogućom srećom i iskrenom ljubavlju. Kada se toj sreći konačno bude prepustila, shvatiće da je kroz vrata njene budućnosti nepozvana ušla i prošlost. Tresak tih vrata nemilosrdno će je podsetiti šta je Beograd video i preživeo u godinama posle oslobođenja 1944. i kasnije: pobedu je pratila smrt, obnovu države poniženje, dok su se jedni uzdizali, drugi su istrebljivani. Ali Beograd je opstao. Kao i uvek! Manja će pak morati da ponese breme za koje nije ni mislila da ga živ čovek može poneti…"

*     *     *
Budućnost je u većini slučajeva nepoznata, neodređena, maglovita... Ipak, desi se da oni koji su se rodili pod srećnom zvezdom idu unapred utabanom stazom. Suđaje nam svima ispredu životnu nit, ali čvoriće na njoj rasplićemo sami. Svima nam je ostavljena mogućnost da sami utičemo na događaje i okolnosti u kojima se nalazimo. Ipak, često naša prošlost indirektno, skrivenim putevima kroji našu budućnost na najverovatnije načine...

Kako sadašnjost odnosno prošlost jedne žene utiče na sadašnjost odnosno budućnost druge u jednom istom, a opet po svemu drugačijem Beogradu? Kako jedna Marija, ne znajući kroji sudbinu jednoj Manji? Može li greh prošlosti uticati na blagoslov budućnosti? Šta nam donese "Zapisi crnog pera"?
Kako jedna žena, jedna Ivana zapisma iz dubina svoje duše stvori "Zapise crnog pera"? To su pitanja na koje odgovore kriju stranice ove knjige. Knjige koja dolazi sa specifičnim uputstvom za čitanje...

"~Duše neka budu čist pamuk.
~Pažljivo rukovanje tuđim emocijama, posle za neke stvari ne može ni Dunav da te opere.
~ Prilikom čitanja dozvoljena je bilo koja vrsta rastvarača - od kafe do vina.
~ Loše uspomene ne izbeljivati nužno i na silu, izbledeće ih vreme svakako.
~ Ostati ispravan i kada drugi uvrću i izvrću tvoje reči.
~ Suze sušiti momentalno i na visokoj temperaturi (ukoliko nisu radosnice).
~ Postupke ne peglati kako bi drugima odgovarao njihov kroj."

Kada smo upoznati sa pravilima i uputstvom za čitanje" Zapisa" hajde da krenemo u šetnju Beogradom. Ali Beogradom koji u svojim ulicama i prolazima krije štošta od istorije isprepletene sa suzama, strahom, ljubavlju i tugom. Beogradom koji nam vetrom koji mrsi krošnje njegovih drvoreda i parkova poručuje da "možda neka vremena ne treba pamtiti, možda ih, naprotiv treba urezati u porodični prenosni gen..." Kakve gene, istoriju i breme prošlosti nose porodice Stefanović i Živančević?

Manja i Marko. Dva dela jedne duše. Povezani nitima sudbine koje idu ka budućnosti, a protežu se daleko u prošlost. Povezani jednim gradom, Beogradom u jeku Drugog svetskog rata i modernim Beogradom. Beogradom drugova i drugarica, Golog otoka. Beogradom splavova, iskrivljenih vrednosti, zaborevljene kulture i umetnosti. Koje niti povezuju Manjinu baku Mariju i glavu porodice Živančević koja se trudi da gvozdenom rukom vodi članove svoje porodice kroz život? 

Hoće li ožiljci koje stvara život, koje stvara ljubav, i na duši i na telu ikada zaceliti? Hoće li taj deo kože ogrubeti?
"Ljudi pogrešno misle da na mestu gde nastane ožiljak koža ogrubi. Ne, medicinski je dokazano da ona ostane osetljiva, samo je malo zadebljana, iako nam je svima lakše da mislimo suprotno." Kakve ožiljke krije prošlost, a kakve nam sprema budućnost neizvesno je... 

Krenite u šetnju kroz dva Beograda... Otkrijte užase rata, lepotu umetnosti, čari ljubavi... Utonite u redove ove knjige i uživajte.. 

Нема коментара:

Постави коментар