"Poslednji grad: Izdaja", Nebojša Petković

Sinopsis:
„Pred Vukom, Altamanom i njihovim pratiocima je Beli Grad, a u njemu dečakova majka, koju žele da oslobode. Da bi to učinili, mo­raju da se spuste pod zemlju i uđu u tamu. Svesni su da tamo dole mrak nije jedino što ih vreba. Na površini se odvija suđenje. Crveni klan stoji pred izborom novog ratnog zapovednika. Volšebnik vešto vuče konce. Sve to neće odrediti samo sudbinu Horde, već će zapečatiti mnoge živote u zemljama zahvaćenim ratom, ali i onima koje još žive u „miru”. Kapetan Nerod očajnički se bori za svoj grad i celi klan Vrana. Uhvaćen u vakuum iščekivanja napada na Vrangrad, muči svoju savest pitanjima. Da li će ga ona pobediti pre nego neprijatelj? Na dalekom jugu blagosloveno proleće se završilo. Nastupila je zima, koja je za stanovnike skrivenog grada oštra kao kazna, kao prokletstvo. Lazar odlazi po savet, prepuštajući Grebendol nasledniku. Seme sumnje jednom posađeno u srce nastaviće da klija uprkos studeni i snegu. Ili baš zahvaljujući njima. Rat koji bukti suviše dugo nikako da se ugasi. Kad se herojstvo istroši, na njegovom repu jašu mračna dela. Odanost smenjuje izdaja. I jedno i drugo njegove su zastave. Oko, zamagljeno stradanjem, često ih ne raspoznaje. Da li je izdaja delo palih ili refleks slabosti? Kako bilo, njen ožiljak boli više od svakog drugog, a često se nosi i iza dveri smrti. Pobeda nikad nije bila zagarantovana. Za nju mora da se žrtvuje sve.“

*     *     *

Zbirka priča "Čuvari fantazmi", Zoran Petrović






Sinopsis:
„Čuvari fantazmi“ je zbirka dugih i kratkih priča pisanih u protekle tri godine. Objavljivane su u elektronskoj i štampanoj formi putem raznih konkursa u regionu i grupnih izdanja, a sada prvi put objedinjene u autorsku zbirku.

*     *     *

"Svetioničar - Pomračenje", Mladen Đorđević

Sinopsis:
"Treći i poslednji tom u distopijskoj, neonoar trilogiji „Sveti­on­i­č­ar“, podići će uloge na najopasnije nivoe. Vranolujni, čuveni metropolis „sa one strane po­n­o­ći“, posvedočiće nastupajućoj plimi tame neza­pam­ć­e­n­oj u svojoj dugoj istoriji. Vesnici oluje su pr­eneli poruku, a iskonsko, pr­­i­tajeno zlo zbacilo sa sebe peščani pokrov, najavivši time svetu pr­e­s­udu ko­ja će uzdrmati temelje sudbine na kojima počiva.


Da li se spoznaja o blizini sopstvenog kraja, zaista prepoznaje kao os­ećaj istinske sl­o­b­o­de? Da li sloboda, zapravo, ima oblik i težinu okova? Je li se od snova samo košmari ostvaruju ili smo ovaj, od sveg njihovog mn­oštva, prepoznali i odabrali za sebe? Naposletku, ako dobra dela po­č­i­v­aju u miru, da li ona loša, kad-tad ustanu iz grobova da bi nas pro­g­a­n­j­a­la?

Glavni protagonisti trilogije, Ben Foster i Elena Ro­d­r­­igez, potrud­i­će se da odgovore na ova konačna pi­tanja potraže na vrlo opasnim me­s­t­i­ma. Ma­k­ar se oni nalazili visoko na St­ražarniku, poslednjem i najvećem Vr­anolujnom svetioniku, od­n­o­s­no na kr­ovu nebodera i u Stršljenovom gn­ezdu. Ponoć je stigla, a pravih Ut­o­č­i­š­ta je manje nego ikad."




*     *     *
Kada se pritajeno zlo otkrije u svojoj punoj veličini, kada spadnu sve maske i krene da se ruši sve što volite, postoji li tračak svetlosti koji će dati nadu u neko bolje sutra? U budućnost koja obećava bar obris predhodnog života? Ili će nas zlo progutati kada svetla nestane, a doba pomračenja započne? Da li će to što smo se oglušili o poruku vesnika oluje i dopustili da se pritajeno zlo uzdigne, da nas košta života, duše ili ćemo oba žrtvovati u ovoj igri sa đavolom? "...jer džabe mešaš karte ako đavo seče špil."
Vranolujni. Metropolis "sa druge strane ponoći", okupan neonskim svetlima, duše koja je u svakom njegovom kamenu, distriktu, klanu, sa džez muzikom, zveckanjem leda u viskiju i oblaku dima od cigareta, sa svoja tri svetionika, našao se u epicentru iskonske borbe dobra i zla.
Elena i Ben su ponovo sa nama. Na putu spasenja ili uništenja... Kako se boriti protiv neprijatelja koji se širi poput kuge? Koji se infiltrirao među nas, u nas... Koji je u vazduhu, u ljudima, u gradu i ispod njega. U takvoj situaciji boriš se svim sredstvima. Boriš se srcem, dušom i telom. Žrtvuješ sve što imaš, zarad budućnosti. Ne boriš se za slavu. Ne boriš se za novac. Boriš se "da bi postojao svet vredan sećanja generaciji koja dolazi...".
Neprijatelj sa kojima se Ben, Elena i čitav Vranolujuni susreću vodi ka ujedinjenju kriminalnih frakcija, policije i vrhovnih državnih institucija. Kakvu poruku nose vesnici oluje - Ben i Elena? Šta je to zbog čega "...Akvile pogube vođu, izvrše puč i krenu u rat, Trijade razbukte plamen sa Korintijana i zapale skrovišta uniologa, država otvori četvore oči i zapilji se u Vranoujni, Maglor odleti u vazduh, a Đavolji rog i Smitov svetionik zatresu tlo pod nogama..."? Hoće li ova pretnja probuditi ono najbolje u ljudima ili će samo pokazati koliko smo duboko zagazili u samoljublje, korupciju i koliko su nam lični prosperitet i bogaćenje važniji od svega? Da li zaista radimo za opšte dobro i viši cilj ili je taj viši cilj isključivo lična dobrobit?
Kakvu ulogu imaju svetionici u svemu tome? I šta je svetionik bez svetioničara? Svetioničar je duša svetionika, njegova srž i suština. Jedno bez drugog ne ide. Zakletva je položena, a da li će svetlost pobediti tamu, ostaje nam da vidimo... Krenite za Benom i Elenom. Pratite ih i nadajte se da će svetlo pobediti...


"Ja sam oko u tami što nikada ne spava.
Ja sam vatra, udaljena od nje na otkucaj srca.
Ja sam sila u oluji i zvezda vodilja na vedrim nebu.
Vladam mrakom, a pokoravam se svetlosti.
Tamo gde budem poveo, ostali će me pratiti.
Pogled će mi uvek biti na horizontu,
jer su kroz prizmu sudbine svi putevi vidljivi... "


Osvetli i predvodi.

Dominamus nox.

"Moja mračna mesta", Džejms Elroj

Sinopsis:
"Kriminalistički memoari iz LA.
Godine 1958. ubijena je Elrojeva majka Džin. Njen leš je bačen kraj puta u El Monteu, neuglednom predgrađu Los Anđelesa. Ubica nikada nije pronađen.
Džejms Elroj je imao deset godina kada je ostao bez majke. Ovaj težak gubitak izazvao je podeljena osećanja kod dečaka: „Plakao sam čitavim putem do LA. Mrzeo sam je. Mrzeo sam El Monte. Neki nepoznati ubica mi je upravo kupio nov i prelep život.“ Odrastao opsednut ubijenim ženama i bizarnim zločinima, postao je pisac mračnih i kontroverznih kriminalističkih romana.
Godine 1994. udružio se sa Bilom Stonerom, briljantnim policijskim inspektorom, da istraži ubistvo svoje majke, koju je prezirao, ali mu je nedostajala. Izveštaj o ovoj istrazi zapisan je u Elrojevim „kriminalističkim memoarima“, priči o nasilju svojstvenom američkom tlu."
*     *     *

Sećate li se mita o Edipu? Tema mita je incest jer je Edip igrom sudbine, u potpunom neznanju, ubio svog oca i oženio se svojom majkom, da bi kasnije, kada je to otkrio, sebe osakatio.

Sam mit je poslužio kao osnova, podtka teorije Sigmunda Frojda - Edipov kompleks. U psihoanalitičkoj teoriji, Edipov kompleks odnosi se na dečiju želju za seksualnim učešćem sa roditeljem suprotnog pola, posebno na dečakovu erotsku pažnju prema majci. Ta želja drži se izvan svesnog dela uma putem represije, ali je Frojd verovao da i dalje ima uticaj nad dečijim ponašanjem i da igra ulogu u razvoju.
Čitajući delo "Moja mračna mesta" Džejmsa Elroja misli su mi često lutale ka ovoj Frojdovoj teoriji i mitu o Edipu.

U ovom miksu autobiografije, memoara i kriminalistočkog romana Elroj rekonstruiše ubistvo svoje majke, kao i događaje pre i posle njega.
Knjiga je podeljena na tri celine. U prvom delu Elroj nas uvodi u priču, pričajući u trećem licu o ubistvu njegove majke 1958. godine, detaljno opisijući istragu koja nije uspela da reši slučaj i pronađe ubicu. U drugom delu, autor nas upoznaje sa svojim odrastanjem u problematičnog mladića, ogrezlim u misli o kriminalu i upotrebu različitih opijata. Treći i završni deo vodi nas kroz Elrojevu "borbu sa vetrenjačama" u pokušaju da reši ubistvo svoje majke i pronađe ubicu. Sva tri dela pojedinačno bi mogla da budu izuzetno zanimljiva, dok se kao celina nekako ne uklapaju. 

U početku je zastupljena prezasićenost opisima i nostalgijom koja je gotovo fizički
 opipljiva, ova knjiga vraća u život duhove prošlosti i osvetljava turbulentan i problematičan život samog autora. Nastavak knjige u priču uvodi, kako se meni čini, nepotrebne i neznačajne slučajeve sa Elrojevom intrigantnom istinitom pričom. U suštini priča ima sve elemente koji bi trebalo za rezultat da daju napet triler: ubistvo prelepe žene, dete koje krene lošim putem, opsednutost kriminalom i ženama, nagoveštaj serijskog ubice, mnogo porodične drame ili čak tragedije, kao i potragu za majčinim ubicom koja postaje potraga glavnog junaka za njegovim ličnim svetim gralom.
Majčina smrt je svakako oblikovala Elrojevu ličnost i dovela do načina života koji je sklon samodestrukciji. 

Elroj nam otkriva sve mračne detalje svoje prošlosti - zavisnost od različitih narkotika, rasizam, neprilični incestuozni osećaj prema "crvenokosoj", odnosno njegovoj majci. Taj edipovski momenat je dosta izražen i u meni je budio nelagodu i osećaj suvišnosti. Nekako, seksualna privlačnost koju je osećao prema majci je previše potencirana.


Ova knjiga je u meni budila dvojake osećaje. U jednom trenutku bi me gušila nepotrebnim detaljima i beskonačno dugim dijalozima, dok bi me sa druge strane tragična sudbina jedne porodice dubok uzdrmala i terala da čitam dalje nadajući se nekom konačnom razrešenju.

"Moja mračna mesta" Džejmsa Elroja su upravo to - najmračnija mesta njegove duše pretočena u redove ove romansirane autobiografije. 

"Jar", Drina Steinberg

Sinopsis:
",,Misle da su me upoznali, da su videli obe moje strane. Misle da su zajedno sa Purpur koračali kroz moje svetlo i kroz moj mrak. Misle da su videli kakav sam i kad sam na vrhu i kad sam u blatu. U pobedama i na kolenima. Kakav sam kad mrzim, a kakav kada volim.
Samo... ne postoje dve moje strane. Ne postoji dobar i loš Jar. Postoji samo jedan. Onaj koji se nikom neće svideti.”
U romanu koji otkriva najtajnije misli vrhovnog boga drevnih Slovena, niko nije onakav kakav se na prvi pogled čini. Naročito ne on.

Od surovih krvavih igara preko duhovitih dijaloga do priče o ljubavi koja nije samo ljubavna priča, Jar sadrži sve što je potrebno da ne poželite da ga ispustite iz ruku."

*     *     *

Neke ljubavi su večne, a neke su u svojoj večnosti proklete u tolikoj meri da za svaki sat sreće koji prožive imaju dan neizrecive boli. U ratu, ljubavi i mržnji dozvoljeno je sve. Ali neke ljubavi traju i nakon rata, nakon okeana suza, nakon smrti...
Trilogija "Purpur Arkone" upoznala nas je sa Alekom Lirajem tj Jarilom i Purpur Devan. Njihova ljubav je turbulentna, epskih razmera, puna psovki, strasti, mržnje i rata. I večna je. Traje i nakon njene smrti. Jer to je sudbina boga - namenjena mu je večnost, beskraj vremena u svoj svojoj neprolaznosti. Sa Purpur ili bez nje. Jarilu je u liku jedne smrtnice dato, ali oduzeto sve.
Purpur. 
"Otišla je tiho, tiše nego što je i došla. ...besprekornim dodirom nežnosti, kojim je grlila život. Ugasio se u njoj, praćen mirisom njenog imena..."
Jar. 
"Dat mi je život koji ne može da se meri i u kom mogu samo da živim sećanja, na jedan okrajak veka, na smešni odlomak milenijuma, u kom je ona disala."




Iz takve ljubavi moralo se roditi nešto neverovatno. Jarosno i bezobrazno, božansko i ljudsko. Bejla. 
A sa njom smo vodili bitku epskih razmera. Jer:
„Kada se deca pognu ka Majci Zemlji, a Otac Sveta im leđa okrene svoja i u nebo pogleda, to biće znak da Senke uzmu ključeve svoje i širom otvore kapije, puštajući na slobodu Rogžda, da uzme sve što je tvoje.“
Izdaja u srcu svega što je dobro, dovela je do rata u kome je izvojevana Pirova pobeda. Da... Naši junaci su dobili rat, ali po koju cenu? Izgubljeni su oni koji su tek trebali da nam podare radost, ali i oni koji su bili naša snaga, podrška i sigurnost. Opet smo lili suze tuge i radosti zajedno... Sam kraj "Bejle" nam govori da je nastupilo primirje, a ne mir... Da iako Senke nisu otvorile "širom kapije svoje" nešto se ipak dogodilo... Jer Jar ne bi bio Jar kada ne bi znao sve, osetio sve... 
"... on zaplovi kroz zvezdano nebo ka sazvežđu Kolovrata, ka njegovim zatvorenim purpurnim vratima. Posmatrao ih je, izučavajući po ko zna koji put svaki njihov deo. Njegovo mirno lice nakratko se namršti i na trenutak on zaustavi svoje disanje, zaustavi ceo svet, zaustavi sav život i oslušnu."


Upravo ovaj trenutak nas uvodi u radnju završnog romana sage vezane za Jarila, Purpur i Bejlu. Promene se osećaju. Svuda... U trenucima iznenadne, neprirodne tišine... U magijskim vrtlozima koji nagoveštavaju nešto nepoznato, preteće... U mirisima koji bi trebalo da su zauvek skriveni iza vrata Kolovrata. Nešto se sprema, neka mračna sila se nadvija nad Javom I Navom preteći. Ali šta se dešava? Kapije Iznaila su zatvorene, crni magovi su pod budnim okom svih, Svarožiće kontroliše sam Jarilo... Ali ipak kolaju glasine da su Rogždari ipak tu, a takva informacija se ne prepušta slučaju... 

Kakve veze sa svim ovim ima jedan uslužni duh, Crnobog, knez Dmitrij Ivanović Donski i mit o Rjurikovom štitu? Koju tajnu kriju ulice Kremlja? Odgovor ćete naći u knjizi.

Jedno je sigurno, Drina piše tako da vas natera da zaista proživite sve boli i radosti sa njenim junacima. Čitajući njene knjige naćićete se na pravom rolerkosteru emocija, ali to ste verovatno znali kada ste kupili kartu za vožnju. 

Sve što Jarilo od "Mirisa nasleđa" pa do sada želi je trenutak sreće, da uhvati dve iste pahulje jer... 
"U Orloviji su pahulje nazivane i zimskom detelinom, jer ponekad nebo izrodi bliznakinje i smatralo se da će sreća pratiti onoga koji vidi ili koga dotaknu dve iste pahuljice. Ispružih dlan među razigrane bele žeravice i radosno se osmehnuh posmatrajući kako se iz roja izdvajaju dve koje se lelujajući nežno spustiše na moju kožu. Napokon i mene sreća da dotakne..."


Kraj knjige je u neku ruku očekivan, ali opet rastočiće vam nervne ćelije. Nema ovde epske bitke protiv sila zla kao u "Bejli". Ovde ćete se susresti sa patnjom Boga u telu smrtnika, ali i sa smrtnikom koji čini božanska dela. Sa Jarilom milosrdnim i sa Jarilom koji je rat, bes i jarost. 
Međutim...
"Ne postoji dobar i loš Jar. Postoji samo jedan. Onaj koji se nikome neće svideti."