"Kletva Kainova II", Aleksandar Tešić


Sinopsis:
" 'Izjašnjenje Reči Gospodnje' Papija Jerapoljskog
iz 1. veka n.e. o smrti Jude Iskariotskog i o padu anđela.​
Francuski list "Figaro" objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru plemiću Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni, naočiti intelektualac"?
Početkom 18. veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelom brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci govore o čoveku koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? I da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epidemija koja uvek prati hodočasnika..."

*     *     *


"Have you ever been alone at night
Thought you heard footsteps behind
And turned around and no-one's there?
Fear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near...
I have a phobia that someone's always there..."

Neke knjige dok ih čitaš učine da skoro osediš od straha, ispadneš iz fotelje i dugo nakon završetka čitanja spavaš sa upaljenim svetlom. Druge, ti se uvuku pod kožu ježeći je najjezovitijim tonom pripovedanja, čineći da se osvrćeš oko sebe na svaki šum. 

Postoje i pisci koji svojim delima uspevaju da izazovu oba osećaja kod čitaoca. Aleksandar Tešić je upravo to uspeo sa prvim i drugim delom "Kletve Kainove" i nakon pročitane druge knjige moja omiljena knjiga o vampirima, Stokerov "Drakula", kao i sve ostale knjige koje se bave ovom tematikom, a volim ih, zvanično su svrgnute s trona na kome se neprikosnoveno ustoličila "Kletva Kainova I i II".

Vampirizam. Niko ne zna kako i kada je nastala legenda. Prenosila se usmeno, u folklornim predanjima, pričama, običajima...
U Websteru mozemo naci sledecu definiciju: "Vampir, lik iz evropskog folklora, je mrtvo telo, leš kojeg ozivljava dusa koja ne moze napustiti ovaj svet ili demon. Vampir izlazi iz groba i napada zive." Po jednoj drugoj definiciji, vampir znaci: "Parazitska sila ili stvorenje, opake i egocentricne prirode, koje tezi apsorbiranju tudje zivotne energije ili zivotnih sokova ili organa da bi utazilo svoju glad i odrzalo svoje neprirodno postojanje."
S koje god strane gledamo, vampir je stvorenje zla, tame i noći, i kao takvo je ključni motiv ovog dela. 

O čemu se zapravo govori u" Kletvi Kainovoj"?
Vraćamo se daleko u prošlost. Pre Drakule. Pre Lestata. Vraćamo se na sam početak. Vraćamo se na suštinu. Na pojavu nazvanu Magia Posthuma. Na vampyrus serviensis. Upoznajemo se sa Hodočasnikom. Jer "Svi ćete se 'njemu' pokloniti u Vražjoj crkvi!"
Kakva sila se krije iza neutoljive žeđi za krvlju? Kakva sila podiže mrtve i daruje im život prokletih? Ko je Hodočasnik?

U "Kletvi Kainovoj II" nema iskonskog užasa kojim obiluje prvi deo, koji se odvija u potezu Beograd, Kisiljevo i Medveđa svojim većinskim delom, drugi deo nas vodi u putovanje Evropom i potragom za istinom koja se krije iza pojave Magia Posthuma. Pisana u sličnoj formi kao i prvi deo, kroz prikaz novinskih članaka i pisane korespodencije nekih značajnih ličnosti tog doba i delova dnevnika, "Kletva Kainova II" upoznaje nas sa vesnikom zaraze koja će uviti čovečanstvo i tamu - "...sedma crna smrt uništiće ljudski rod i svetom će zavladati... nemrtvi."

Šta je to što povezuje plemića srpskog porekla Nikolu Borovca, francuskog botaničara Žosefa Pitona de Turnefora, ambasadora Porte Jirmisekiza Mehmeda Lele i Efendije, Luja Fransoa Amanda vojvode od Rišeljea i mnoge druge sa sudbinom posade broda Lepanto, legendama vezanim za zamak Lahons i autora studije "Magia Posthuma" Karla Ferdinand a fon Šerca krije se u redovima "Kletve Kainove II".

"Kletva Kainova II" sadrži manje užasa među svojim redovima, ali jeza koju će izazvati u vama neće vas ostaviti ravnodušnima. Nateraće vas da pažljivo oslušnete... Da pratite svaki šum... Jer... "Hodaše pod okriljem noći
kroz tamu i carstvo sablasti."

Нема коментара:

Постави коментар