Roman "Poslednji grad - Rat", Nebojša Petković

Sinopsis:
„Vuk i njegov ranjeni saputnik pronašli su onu stanicu za koju Jerovilov dnevnik tvrdi da je nezaobilazna na putu do Grada. To je isto ono mesto koje Vuk sanja od kako je krenuo u potragu. Potvrda da je stvarno dokaz je da ono što traži zaista postoji, ne samo za dečaka koji u to nikada nije sumnjao, već i za poslovično skeptičnog Altamana. Ali nije samo manastir stvaran. Vuk konačno upoznaje svog imenjaka. Dvojici saputnika i prijatelja, tako različitih po svemu, otvara se jedan novi svet kakav niko od njih do tada nije upoznao. Svet pred kojim ne mogu da ostanu ravnodušni i koji će ih promeniti, svakog na svoj način. Dok stupaju u njega, onaj stari koji ostavljaju za sobom ponovo je ušao u rat. Ovaj put konačni. Do istrebljenja jednog od dva klana. Taktiziranju je došao kraj i vojskovođe izvode svoje trupe. Svi su u pokretu – ljudi čiji će životi ponovo da pojeftine na krvavoj pijaci sudbine, strvinari vođeni nekom tuđom i nezamislivom voljom, ali i oni koji povlače poteze i jednih i drugih. Dok na jednom kraju caruju haos i beščašće, a na drugom poredak spokoja, ovaj kontrast vrlo lako može da izgubi svoje oštre granice. Naznačeni za heroje postaju varalice, a oni sa dna, ljudi od časti. Prvi će postati poslednji i poslednji će postati prvi. Počeo je rat…“


*     *     *


Od najstarijih civilizacija pa sve do danas vođeni su ratovi... Svaki je imao i imaće neko opravdanje, razlog - vera, ekonomija, proširenje teritorije, prirodni resursi, nacionalizam... Sve su to značajni, a zapravo tako nevažni razlozi, način da se opravdaju najniže pobude ljudskog društva. Kako odabrati pravu stranu? Ko je zločinac, a ko se samo brani? Ko je taj ko daje sebi za pravo da uništi nečiji život, nečije postojanje, domovinu? Da unesreći porodice, da ih rasturi, da razdvoji dete od roditelja, da uništi detinjstvo? Nijedan povod ne bi trebalo da bude dovoljan. Cilj ne opravdava sredstvo.
Rat je i centralna tema i naziv drugog dela trilogije "Poslednji grad", Nebojše Petkovića. Ako je u "Potrazi" bilo nekih propusta, u "Ratu" je sve to izbrušeno i dovedeno do savršenstva.

Centralna tema ovog dela je upravo rat između najvećih klanova na teritoriji Srbije - Horde i Vrana, a paralelno se razvija Vukova i Altamanova avantura.
Na kraju "Potrage" Vuk i Altaman su bila na putu da pronađu prvu stanicu ka Poslednjem gradu, mestu koje je izbeglo sav užas koji je snašao njima poznat svet. Ta stanica je manastir koji se javlja Vuku u snovima. Konačno, igrom sudbine ili pak čistom srećom naši junaci pronalaze ovo sveto mesto, oazu mira i duševnog spokoja, koji će dodirnuti i Altamanovo cinično i nepoverljivo srce, ma koliko on to odbijao da prizna. Na kraju, oni dolaze do samog Poslednjeg grada - Grebendola - skrivenog u srcu Prokletija. Grebendol. Mesto mira, ljubavi, vrlina, časti, poštenja. Ili se to samo čini? Šta se krije iza nasmejanih lica stanovnika ovog grada? Da li si svi zaista dobronamerni i pravdoljubivi kakvim se predstavljaju? Ili su se i ovde uvukle pohlepa i gramzivost i čekaju svoj trenutak? Da li je ovaj novi svet zaista poslednja oaza mira? Kuda će put odvesti Altamana i Vuka? Ko će im se na tom putu pridružiti? Kakve tajne će otkriti? Sve ovo ostaje da se otkrije i vodi nas ka "Izdaji".

Dok se misterija ispletekna oko Grebendola polako rasvetljava, svet koji su Vuk i Altaman ostavili iza sebe sprema se za odlučujuću bitku. Rat je počeo i sve se više zahuktava. Horda i Vrane se spremaju za konačan okršaj, do poslednjeg.
Hemingvej je rekao: 
"Ne postoji lov poput lova na čoveka. Oni koji su dovoljno dugo lovili naoružanog čoveka i to im se svidelo, nakon toga ih ništa drugo ne može privući."
Čini se da članovi Horde žive za tu vrstu lova. Posebno njihov vođa, Gromovrat i ta njegova ljubav posebno dolazi do izražaja kada se posmatra njegova saradnja sa volšebnikom Ruinom i njegovim pratiocima. Stvorenja u sivim ortačima su personifikacija zla u svom njegovom užasu.

Čitajući "Rat" osećanja su mi bila vidno pomešana. Čas sam navijala za Vrane (većim delom, moram priznati), a čas za članove Horde. Petković je vrsnim umećem pripovedanja i karakterizacijom likova učinio da se veže i navijam za pripadnike oba klana. U suštini putovanje kroz stranice "Rata" otkrivaju i potvrđuju da nije sve u životu crno i belo, već tu ima mnogo nijansi sive boje, kao i sa nisu sve Vrane dobre, ali nisu ni svi članovi Horde bezdušni krvoloci. Ne znam kako bih se osećala da se određeni pripadnici ova dva klana nađu jedni naspram drugih...

Dualizam paganstva i hrišćanstva, suživot dobra i zla koji se mešaju i prelivaju jedno u drugo, karakterizacija likova, polimorfnost žanra, lepota rečenice i opisa koji dozvoljavaju čitaocu da razvije svoju maštu su neki od segmenata koji ovo delo čine izuzetno vrednim i kvalitetnim!

Нема коментара:

Постави коментар