Roman "Ništa lakše od umiranja", Elvedin Nezirović

Sinopsis:
"Ubijanje je, jednostavno, bilo njegov posao i on ga je radio kako je najbolje znao.
Priča o zločinu, krivici i praštanju.
Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
„Nezirović piše o švedskom zločincu koji ubija ako može, a uvek hoće. Dokumentarno i ledeno, pisac okuplja glasove onih koji su povezani sa njim samim, sa zločincem, sa svedocima.“ Svetlana Slapšak
„Ispisujući biografiju Džonija Akera, švedskog plaćenika i ratnog zločinca u vojsci HVO, Elvedin Nezirović istražuje gde su koreni, priroda i granice zla. Elvedin potvrđuje svoj pripovedački talenat već dokazan njegovim prethodnim romanom Boja zemlje.“ Filip David"



*     *     *
Nirnbeški statut iz 1946. godine u članu 6 stav b sadrži sledeće:
„Ratni zločin: tj. povrede ratnih zločina ili običaja. Takve povrede obuhvataju, ali se na njih ne ograničavaju, ubistva, zlostavljanje ili odvođenje na prinudni rad, ili na bilo koji drugi cilj civilnog stanovništva okupirane teritorije, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ili lica na moru, ubijanje talaca, pljačkanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova, varoši ili sela ili pustošenja, neopravdano vojnom potrebom.“

Kada se započinje ratni sukob, uvek se ima neki "viši" cilj kao zvezda vodilja. Ali rat uvek sa sobom vodi svoju pratnju - smrt, očaj, tugu, razaranje, svirepost... Kada se čovek nađe u vrtlogu rata, teško je različiti šta je moralno, a šta ne. Ubiti nekoga nikada nije lako. Ljudi sa svešću, koji su učestvovali u ratovima i bili u situaciji ubij ili budi ubijen, nakon sukoba bore se sa svojim demonima i osećajem krivice. Progone ih dela koja su počinili. Ali nije uvek tako. Neretko se među njima nađe psihopata, sociopata, sadista. Vrlo često sve tri ličnosti objedinjene u jednoj osobi. Takav je upravo i glavni junak knjige "Ništa lakše od umiranja" - Džoni Aker.

Džoni Aker je crnac, švedski državljanin, pripadnik Legije stranaca, nacista, kriminalac, ratni zločinac, pripadnik vojne jedinice HVO, sadista, silovatelj, psihopata, sociopata, čovek bez savesti i morala. Sve najgore što čovek može da bude, Džoni jeste. I gore od toga.

„Ništa nije stvarno. Sve je dozvoljeno“,  je izreka čija definicija je predstavljala filozofiju života i način delovanja asasina, grupe elitnih ubica. Za Džonija Akera možemo reći da se ponašao u skladu sa ovim načelom. Uz to, olakšavajuća okolnost po njemu je ta što je on "samo" izvršavao naređenja...
Postavlja se pitanje, šta je to što od čoveka pravi zver? Kao da sam čin smrti nije dovoljan, već se žrtva mora mučiti, poniziti, mrcvariti sve do tačke kada je smrt uteha i mir.

"Ništa lakše od umiranja" je knjiga koja nam predstavlja biografiju ratnog zločinca, sadiste i čoveka bez ljudskosti. Čitajući ove redove pratimo nekoliko tokova svesti: sveštenika Fredricka Hysena, pisca/novinara Miralema Mikulića i njegovu prepisku sa švedskim ambasadori Erikom Lindmanom i samog Džonija Akera. Pisana je stilom koji asocira na dokumentarno izveštavanje. Autor iznosi cinjenice onakve kakve jesu, u svoj njihovoj surovosti i stravi. Scene mučenja su autentično opisane, bez ulepšavanja. Nakon čitanja neke stvari nećete više gledati istim očima. Crevo vatrogasnog aparata, na primer...

I ako je osuđen u Bosni, u Švedskoj je Aker slobodan čovek dok svirepo ne ubije dva policajca nakon što opljačka banku. Tu ne možemo da se ne zapitamo, da li svet koji se zgražava i osuđuje ratne zločine u Bosni, menja aršine kada su njihovi državljani u pitanju, pa čak i ako su u pitanju sadističke ubice i zveri u ljudskom obliku? U zatvoru se uključuje u program rehabilitacije... Ali da li zver može ponovo postati čovek? Može li se neko ko je mirno, čak i sa uživanjem zlostavljao, ubijao, silovao da se promeni, pokaje?

Tema kojom se bavi ova knjiga je teška, okrutna i bolna. Međutim način na koji je dočarana meni nije legao. Sam taj prizvuk dokumentarca čini da su svi likovi naučili šta treba sa kažu i na koji način. Očekivani. Ono što je Nezirović odlično uradio je prikaz razvoja jedne psihotične ličnosti koja je će se u potrazi za zadovoljenjem svoje bolesne strane ličnosti otići u centar ratnih sukoba, u državu koja ga ne dotiče kako bi pod velom "višeg" cilja zadovoljio svoje zverske sklonosti.

Нема коментара:

Постави коментар