Roman "Loza Pelina - Magla", Dragana Ćosić, Aleksandra Savić

Sinopsis:
"Roman Magla prvi je deo trilogije Loza Pelina.

Život glavne junakinje Andrijane Pelin prikazan je kroz sećanja njene najbolje prijateljice Jasmine.

Pet godina nakon Andrijanine smrti, Jasmina pronalazi ceduljicu na nadgrobnoj ploči i saznaje da je njena drugarica zapravo živa. Bezuspešno će tragati za njom i obilaziti sva mesta koja su svojevremeno posećivale.

Roman obiluje novim idejama i zanimljivim preokretima. Sadrži dosta pouka i životnih filozofija.

Sudbina Andrijane Pelin i mnogobrojnih neobičnih bića, koja su u celu priču upletena, neće ostaviti nikog ravnodušnim, a na samom kraju će ostati misterija da li će Jasmina na groblju ugledati svoju prijateljicu ili nekog drugog.
Pobednik konkursa Vrata knjige za 2017. godinu."

*     *     *

Roman "Carska potera", Stiv Beri


Sinopsis:
"Koton Malon bio je ubeđen da mu je otac poginuo u podmornici u katastrofalnoj nesreći, sve dok nije došao do potpuno šokantnih podataka − njegov otac zapravo se nalazio na tajnom nuklearnom brodu koji je nestao ispod ledenih santi Antarktika.
Bliznakinje čiji je otac bio na istoj tajnoj misiji otkrivaju Malonu da su nacisti istražili Antarktik davno pre Amerikanaca, i to zahvaljujući tragovima iz grobnice franačkog cara Karla Velikog. Malon saznaje da grobni spisi ukazuju na to da je kobno putovanje njegovog oca usko povezano sa otkrićem koje može ostaviti ogromne posledice na čovečanstvo. Zajedno sa bliznakinjama, Malon kreće u opasnu potragu koja ga vodi do nemilosrdnog antarktičkog leda, gde će se konačno suočiti sa istinom o očevoj smrti.
Stiv Beri veoma pedantno spaja raznovrsne elemente, istorijske zagonetke i naučna saznanja u mističnu, uzbudljivu celinu. Oni koji su uživali u neizvesnosti Izgubljenog simbola, nikako neće moći da se odvoje od ove knjige."



*     *     *

"Kosingas - neispričane priče", grupa autora

Sinopsis:
"Pridružite se epskom putovanju legendarnih junaka iz davnine. Od arapske pustinje i afričkih vrleti, preko čarobnih kavkaskih šuma do Hibernije, ka njihovom odredištu na Hemu. Kosingas Gavrilo okuplja Red Zmaja pred odsudni boj sa mračnim gospodarom, koji će učiniti sve da ih zaustavi u njihovom naumu... "


*     *     *

"U vrzinom kolu", grupa autora

 Sinopsis:
"Budući da se u istoriji domaće književnosti malo pažnje pridavalo pričama iz folklorne fantastike, priredili smo vam jednu zbirku u kojoj dominiraju upravo priče sa prizvukom izvornog, običajnog i predačkog. Pred vama je 27. priča nastalih iz pera pripovedača koji su se upustili u svojevrsno žanrovsko „vrzino kolo“, a čije će priče, u to se iskreno nadamo, čitaocima makar malo približiti duh nekih davno prohujalih vremena, običaja i bića koja još uvek žive samo u narodnim predanjima.

Spisak autora:

Relјa Antonić * Laura Barna * Ilija Bakić * Đorđe Bajić * Ivan Branković
Mihajlo Vitezović * Matilda Velјković * Nenad Gajić * Pavle Zelić
Branislav Janković * Tihomir Jovanović * Tamara Lujak * Đorđe Milosavlјević Mladen Milosavlјević * Dejan Ognjanović * Oto Oltvanji * Miloš Petković
Nebojša Petković * Zoran Petrović * Sanja Savić * Branka Selaković
Goran Skrobonja * Aleksandar Tešić * Boban Trifunović * Darko Tuševlјaković
Uglјeša Šajtinac * Gost autor: Mik Geris"

*     *     *


Izdavačka kuća Strahor je mic po mic postala moja omiljena i po mom skromnom mišljenju trenutno najbolja izdavačka kuća kod nas (nije da je moje mišljenje nešto mnogo bitno, niti kažem da su druge izdavačke kuće loše - pošto svakako nisu, ali je Strahor meni jedno veliko otkrovenje).
Jedna od stvari koje mi se dopadaju je to što Strahor, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Tešićem posvećuje pažnju zanemarenim stvarima na našoj književnoj sceni. Ovog puta to je kratka prozna forma, priče koje svrstavamo u žanr folklorne fantastike, objedinjene u antologiji pod nazivom "U vrzinom kolu".
Zbirku je uredio Mladen Milosavljević, etnolog, pisac i urednik Omaje, koja promoviše teme iz oblasti folklorne fantastike.

Izraz "vrzino kolo" obično se upotrebljava u zamršenim situacijama kada se govori više istina, kada je teško doći do pravednog rešenja ili kada neko toliko iskomplikuje stvari oko sebe da više niko ne može da ih otpetlja i pomogne. U narodnim pesmama ovim imenom se naziva komplikovano kolo koje ne mogu da igraju smrtnici, već samo vile, dobri duhovi, ređe veštice i đavoli. Kolo se igra na tajnim mestima. Ko tajnu otkrije, a da ga pri tome vile ne spaze, ćuti o tome čitavog života, jer ako se slučajno izlane, vile to odmah saznaju i strašno se osvete. Svete se i onima koji slučajno upadnu u krug ili na bilo koji način poremete igru.

Vrzino kolo, vrzino guvno. Prvobitno je označavala stvarnu igru u kolu koga igraju demoni - vile ili ale. Potiče iz narodnog sujeverja. Značenje se menjalo i evoluiralo, pa simbolizuje nešto što je teško razrešivo i što je vrlo zapetljano. Koristi se u figurativnom smislu da označi zbrku, metež, začaran krug.

U velikom Rečniku SANU izraz vrzino kolo objašnjen je ovako:
„1. praznoverje: začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.; 2. praznoverje: igra koju igraju vile, veštice i sl.; 3. figurativno: metež, uzburkanost, začarani krug.”

I u Rečniku Matice srpske uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju, „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.
Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić (17871864), koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:
„Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svim i da se zakunu? A đe je to vrzino kolo? I šta je? Bog bi ga znao.), i onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo. (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.) Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče…”

Iz takvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, ponikla je i ova fenomenalna zbirka. Mogu reći da su mi se sve priče zaista dopale, neke u većoj, a neke u manjoj meri, ali me svakako nisu ostavile ravnodušnom.

Svakako broj jedan mi je "Supa od nemuše" Aleksandra Tešića. Predvidivo za one koji me znaju, ali tako je. To je Tešić u svom punom sjaju. Piše o onome što mu najbolje ide, a opet iz romaneskne forme od nekoliko stotina stranica uklopio se u ograničenu kratku prozni formu. Priča se vodi činjenicom da će čovek za svoje najmilije kada boluju da učini sve i pronađe i od "price mleko" ako će to odvesti do ozdravljenja. Ovde se kuva supa nemuša čijisu glavni sastojak zmije otrovnice. Perfektno napisana priča, čiji kraj budi duboku emociju u čitaocu.

Sledeća priča koju bih izdvojila je "Seoba" Matilde Veljković. Kuga, čuma, kuma... Kako god da je nazovete crna smrt je bila nemilosrdna... Napadala je bez milosti, sve na koje je naišla... A oni koji je ne izbegnu, bivaju izopšteni iz društva.
Kada ona napadne, čitave porodice bi napuštale svoja ognjišta kako bi se spasile. O jednoj takvoj deobi govori Matilda Veljković. Jedna od rečinica koje su me posebno dojmile u ovoj priči je „Drumovi su ovde odavno služili samo za odlaske“, i to iz prostog razloga što je ova rečenica i dalje aktuelna kod nas.

Oduševile su me i sledeće priče: "Zato postoje dan i noć", Ilija Bakić; "Zapis", Ivan Branković; "Prvi put s ocem na vampire", Pavle Zelići i "Gluvo kolo", Mladen Milosavljević.

Da se razumemo, i priče koje nisam posebno pomenula su mi se dopale, ali moram napraviti neku gradaciju. Svakako ovo je zbirka vredna pažnje i preporuka za sve ljubitelje folklorne fantastike.