"Поларис - последњи град", Снежана Каначки


Синопсис:
"ПОЛАРИС (последњи град) далеко је у будућности, али он се већ зида пред нама.  Спокојни уживамо у комфору модерних технологија, забављамо се, лечимо и мислимо онако како се од нас очекује. Уздамо се и трудимо да све буде удобно, доступно и безбедно. Снежана Каначки води нас на крај тог претенциозног подухвата где се потребе предвиђају и подмирују по правилу. Тамо ћете осетити убрзане откуцаје срца професора Мартина и видети искидане нити људскости Анхеле и Леа. Уз њих газимо забране и напуштамо хармонични град да би нашли истину претворену у тајну, а тајне се морају чувати. Само пазите, осетићете нешто страшно а ипак заједничко са зверима које их чувају. Јер ПОЛАРИС је последња станица човечанства, ако стварно желите да га напустите, морате да промените правац."

*     *     *


Једно од значења речи латинског порекла  поларис је и стожер, као и истоимени, Последњи град који је последња станица човечанства... Да ли сте спремни да кренете на путовање по Поларису?
Кренимо на пут у будућност која није тако невероватна... Негде смо у 28. веку, тачније у 2736-ој години. Глобално загревање је узело данак и целокупна људска врста је смештена на Антарктик где живи један утопијски живот који лагано прелази у дистопију. Међутим, иако далеко у будућности, у Поларису је дат својеврсни омаж прошлости у виду тргова који носе имена некадашњих континента, библиотека која има књиге старог света и о старом свету, музејске поставке посвећене прошлости... Цивилизација и начин живота какав ми познајемо је сада далека и невероватна прошлост, све је испрограмирано и планирано - од начина исхране, свакодневног живота, одабира професије. Овакав поредак једини не прихвата професор историје Мартин Ленс, уједно и велики поштовалац старог света. Читав систем га гуши и он га не прихвата и опхрвен бунтом напушта сигурност града, жртвујући и своју десну шаку како би се ослободио идентификационог чипа које поседује сваки грађанин. Његов нестанак ће се сматрати првом насилном смрћу први пут након 400 година.
Прича се врти око седамнастогодишњег Леа за којег већ на самом почетку романа увиђамо да се разликује од осталих. Он и његови пријатељи Виктор и близнакиње Мирела и Анхела су главни носиоци радње романа.
На испитивању које је одређује будуће занимање сваког грађанина Поларису, Лео по резултатима бива сврстан у грађанине друге фазе што значи да је идеално занимање за њега градитељ. Истина је далеко занимљивија и веома другачија, а разлог што се то крије од њега и то ћете открити читајући овај роман.
Значајано место у овом роману имају и тајанствена бића Варгуни... Њихова врста је оно што се мени највише допало у књизи и искрено се надам да ће се о њима писати и у наставку приче. Они дају онај елемент хорора и језе низ кичму. С обзиром да се плашим дане откријем превише нећу посебно писати о њима, бар за сад.
Е сад... Књига је добра, мада синопсис не обећава и може да нас на први поглед одварти од читања "Полариса". Мени је на почетку радња била спора, мало конфузна и на тренутке недоречена. Ипак, и поред тога крајњи утисак је више него задовољавајући. Има ту места за дораду - мени је недостајало још материјала за читање, још објашњења. Ауторка вешто комбинује елементе различитих жанровa, премда роман сврставамо у жанр научне фантастике. Додуше, доста тога је већ или ће ускоро бити део реалности ако мало размислимо... Ипак, како је ово Снежанин први роман и како нас ускоро очекује наставак, свакако топло препоручујем да посетите "Поларис - последњи град".


Нема коментара:

Постави коментар