"Празник звери III - Незвани гост", Зоран Петровић

Синопсис:
"Празник звери 3 је књижевно дело раскошне епске и фолклорне фантастике са нешто праве, а много више алтернативне историје. Роман је прожет предањима од којих ћете многа чути први пут, пре свега због тога што их је аутор у великој мери сам измаштао.

Лондон 1899.

У вештичји сат, у кућу писца Абрахама, стиже незвани гост са захтевом коме се домаћин повинује. По сећањима и белешкама белокосог незнанца Абрахам мора написати нови роман. Оно што је на почетку звучало као наклапање опасног лудака, током ноћи сасвим заокупља пажњу писца и почиње да га опсесивно привлачи, јер схвата да пише истините мемоаре Елрика О'Мелнија-упира Првоклетника. Они говоре о љубави и мржњи, мачу и магији, дворским сплеткама и крвавим обрачунима, а пре свега у вези су са Абрахамом и његовим претходним књижевним делом-оним за које је писац мислио да је само плод његове маште.

Од велике Сеобе упира и избора Првоклетника у тамницама Стрвинарника, преко покоља Месечеве деце у Вукову, Елрик приповеда застрашујућу причу о ковитлацу ратних олуја 15. века, османлијском двору и племенитим кућама Балкана-Бранковић, Дракулести и Хуњади.

Без обзира на расу, боју коже или вероисповест, на бедемима последњих упоришта човечанства стоје они који су своје животе посветили борби против сила таме и Онога чије се име не спомиње. Онога, који на све припаднике људског рода гледа подједнаком мржњом и који ће учинити све да успе у својој замисли.

Незвани гост беле косе његов је изасланик."


*     *     *

Вамприрологија и фолклорна фантастика са дашком историје... Довољно да мене купи на прву лопту. Елем, иако у последње време честа тема полемике међу читаоцима, сага "Празник звери" се одлично котира код мене. Зоран Петровић је један од мојих омиљених аутора са наших простора. Нико није савршен, укуси су различити и у томе јесте лепота. Ја спадам у групу љубитеља Зорановог писања. Да, има ту увек места за напредовање, за брушење, али мени се допада. Сви делови "Празника звери", "Булевар греха", али и Зоранове збирке поезије (о којима још увек дугујем текст). Елем, да се вратим на "Незваног госта"...

"Незвани гост", који је тако дуго ишчекиван, коначно је ту.
Упири су међу нама, осећамо их у вештичијем часу, у најдубљем мраку, премда можда не желимо то да признамо. Међутим, одакле су дошли, ко је први упир? Можемо ли стати на страну чудовишта? Да ли је све црно и бело или има мало и сивила? Они које смо у "Жетеоцима" и "Греховима алијансе" мрзели, сада нам се увлаче дубоко под кожу, колају нашим крвотоком и освајају симпатије... Елрик О'Мелни и Уна Молдавска пореметиће нам сва уверења и обрнути нас око своје осе...
Тренутно се борим са собом да не одам превише и не покварим утисак будућим читаоцима... Дефинитивно је да ми се књига веома свидела. Елем, оно што је мене посебно одушевило је што у "Незваном госту" централно место има Влад Дракула који је мени заиста омиљени лик. Посебно треба истаћи да је и аутор књиге "Влад - Последња исповест", К. К. Хамфриз похвалио Зоранов приступ Дракули који је заиста нов и неочекиван. Да ли је Дракула заиста свирепо чудовиште? Краљ зла? Онај који може да стане раме уз раме за нечастивим господаром Сколоманса? Или је истина другачија? Какву улогу има Мара Бранковић, а какву Јанош Хуњади? Могу ли Турци и Срби стати раме уз раме? Много је питања покренуто доласком "Незваног госта"... А само у редовима књиге ћете наћи одговоре...
Отворите врата "Незваном госту", док се спремате за "Буру црвеног мора".. 

Нема коментара:

Постави коментар