"Voleti nekog poput tebe", Havijer Bosk


Sinopsis:
"Himna ljubavi i sećanju, ali i iskrena počast knjigama i knjižarama.
Žan-Pjer Zanardi je slobodan duh i galerista na šetalištu na levoj obali Sene.
Paulina Oms vodi spokojan porodičan život u Barseloni.
Sudbina je htela da Paulina dođe u Pariz na svadbu svoje rođake i sretne Žan-Pjera. Neočekivana privlačnost između njih zauvek će im promeniti život. Ne samo da Žan-Pjer liči na Marčela Mastrojanija i ima neobičan hobi da traži literaturu o leptirima u najlepšim knjižarama na svetu, već je majstor da svaki običan trenutak pretvori u neobično, nadahnjujuće iskustvo.
Mnogo godina nakon Paulinine smrti, njena ćerka Gina u knjizi o leptirima, koja je došla iz Londona, pronalazi vizitkartu na kojoj piše: Pozovi me. Prateći trag vizitkarte Gina će otkriti majčinu veliku, tajnu ljubav.

Voleti nekog poput tebe je hronika potrage, neverovatna priča i dirljiviji dokaz ljubavi."


"Poslednji grad: Izdaja", Nebojša Petković

Sinopsis:
„Pred Vukom, Altamanom i njihovim pratiocima je Beli Grad, a u njemu dečakova majka, koju žele da oslobode. Da bi to učinili, mo­raju da se spuste pod zemlju i uđu u tamu. Svesni su da tamo dole mrak nije jedino što ih vreba. Na površini se odvija suđenje. Crveni klan stoji pred izborom novog ratnog zapovednika. Volšebnik vešto vuče konce. Sve to neće odrediti samo sudbinu Horde, već će zapečatiti mnoge živote u zemljama zahvaćenim ratom, ali i onima koje još žive u „miru”. Kapetan Nerod očajnički se bori za svoj grad i celi klan Vrana. Uhvaćen u vakuum iščekivanja napada na Vrangrad, muči svoju savest pitanjima. Da li će ga ona pobediti pre nego neprijatelj? Na dalekom jugu blagosloveno proleće se završilo. Nastupila je zima, koja je za stanovnike skrivenog grada oštra kao kazna, kao prokletstvo. Lazar odlazi po savet, prepuštajući Grebendol nasledniku. Seme sumnje jednom posađeno u srce nastaviće da klija uprkos studeni i snegu. Ili baš zahvaljujući njima. Rat koji bukti suviše dugo nikako da se ugasi. Kad se herojstvo istroši, na njegovom repu jašu mračna dela. Odanost smenjuje izdaja. I jedno i drugo njegove su zastave. Oko, zamagljeno stradanjem, često ih ne raspoznaje. Da li je izdaja delo palih ili refleks slabosti? Kako bilo, njen ožiljak boli više od svakog drugog, a često se nosi i iza dveri smrti. Pobeda nikad nije bila zagarantovana. Za nju mora da se žrtvuje sve.“

*     *     *

Zbirka priča "Čuvari fantazmi", Zoran Petrović






Sinopsis:
„Čuvari fantazmi“ je zbirka dugih i kratkih priča pisanih u protekle tri godine. Objavljivane su u elektronskoj i štampanoj formi putem raznih konkursa u regionu i grupnih izdanja, a sada prvi put objedinjene u autorsku zbirku.

*     *     *

"Svetioničar - Pomračenje", Mladen Đorđević

Sinopsis:
"Treći i poslednji tom u distopijskoj, neonoar trilogiji „Sveti­on­i­č­ar“, podići će uloge na najopasnije nivoe. Vranolujni, čuveni metropolis „sa one strane po­n­o­ći“, posvedočiće nastupajućoj plimi tame neza­pam­ć­e­n­oj u svojoj dugoj istoriji. Vesnici oluje su pr­eneli poruku, a iskonsko, pr­­i­tajeno zlo zbacilo sa sebe peščani pokrov, najavivši time svetu pr­e­s­udu ko­ja će uzdrmati temelje sudbine na kojima počiva.


Da li se spoznaja o blizini sopstvenog kraja, zaista prepoznaje kao os­ećaj istinske sl­o­b­o­de? Da li sloboda, zapravo, ima oblik i težinu okova? Je li se od snova samo košmari ostvaruju ili smo ovaj, od sveg njihovog mn­oštva, prepoznali i odabrali za sebe? Naposletku, ako dobra dela po­č­i­v­aju u miru, da li ona loša, kad-tad ustanu iz grobova da bi nas pro­g­a­n­j­a­la?

Glavni protagonisti trilogije, Ben Foster i Elena Ro­d­r­­igez, potrud­i­će se da odgovore na ova konačna pi­tanja potraže na vrlo opasnim me­s­t­i­ma. Ma­k­ar se oni nalazili visoko na St­ražarniku, poslednjem i najvećem Vr­anolujnom svetioniku, od­n­o­s­no na kr­ovu nebodera i u Stršljenovom gn­ezdu. Ponoć je stigla, a pravih Ut­o­č­i­š­ta je manje nego ikad."




*     *     *
Kada se pritajeno zlo otkrije u svojoj punoj veličini, kada spadnu sve maske i krene da se ruši sve što volite, postoji li tračak svetlosti koji će dati nadu u neko bolje sutra? U budućnost koja obećava bar obris predhodnog života? Ili će nas zlo progutati kada svetla nestane, a doba pomračenja započne? Da li će to što smo se oglušili o poruku vesnika oluje i dopustili da se pritajeno zlo uzdigne, da nas košta života, duše ili ćemo oba žrtvovati u ovoj igri sa đavolom? "...jer džabe mešaš karte ako đavo seče špil."
Vranolujni. Metropolis "sa druge strane ponoći", okupan neonskim svetlima, duše koja je u svakom njegovom kamenu, distriktu, klanu, sa džez muzikom, zveckanjem leda u viskiju i oblaku dima od cigareta, sa svoja tri svetionika, našao se u epicentru iskonske borbe dobra i zla.
Elena i Ben su ponovo sa nama. Na putu spasenja ili uništenja... Kako se boriti protiv neprijatelja koji se širi poput kuge? Koji se infiltrirao među nas, u nas... Koji je u vazduhu, u ljudima, u gradu i ispod njega. U takvoj situaciji boriš se svim sredstvima. Boriš se srcem, dušom i telom. Žrtvuješ sve što imaš, zarad budućnosti. Ne boriš se za slavu. Ne boriš se za novac. Boriš se "da bi postojao svet vredan sećanja generaciji koja dolazi...".
Neprijatelj sa kojima se Ben, Elena i čitav Vranolujuni susreću vodi ka ujedinjenju kriminalnih frakcija, policije i vrhovnih državnih institucija. Kakvu poruku nose vesnici oluje - Ben i Elena? Šta je to zbog čega "...Akvile pogube vođu, izvrše puč i krenu u rat, Trijade razbukte plamen sa Korintijana i zapale skrovišta uniologa, država otvori četvore oči i zapilji se u Vranoujni, Maglor odleti u vazduh, a Đavolji rog i Smitov svetionik zatresu tlo pod nogama..."? Hoće li ova pretnja probuditi ono najbolje u ljudima ili će samo pokazati koliko smo duboko zagazili u samoljublje, korupciju i koliko su nam lični prosperitet i bogaćenje važniji od svega? Da li zaista radimo za opšte dobro i viši cilj ili je taj viši cilj isključivo lična dobrobit?
Kakvu ulogu imaju svetionici u svemu tome? I šta je svetionik bez svetioničara? Svetioničar je duša svetionika, njegova srž i suština. Jedno bez drugog ne ide. Zakletva je položena, a da li će svetlost pobediti tamu, ostaje nam da vidimo... Krenite za Benom i Elenom. Pratite ih i nadajte se da će svetlo pobediti...


"Ja sam oko u tami što nikada ne spava.
Ja sam vatra, udaljena od nje na otkucaj srca.
Ja sam sila u oluji i zvezda vodilja na vedrim nebu.
Vladam mrakom, a pokoravam se svetlosti.
Tamo gde budem poveo, ostali će me pratiti.
Pogled će mi uvek biti na horizontu,
jer su kroz prizmu sudbine svi putevi vidljivi... "


Osvetli i predvodi.

Dominamus nox.

"Moja mračna mesta", Džejms Elroj

Sinopsis:
"Kriminalistički memoari iz LA.
Godine 1958. ubijena je Elrojeva majka Džin. Njen leš je bačen kraj puta u El Monteu, neuglednom predgrađu Los Anđelesa. Ubica nikada nije pronađen.
Džejms Elroj je imao deset godina kada je ostao bez majke. Ovaj težak gubitak izazvao je podeljena osećanja kod dečaka: „Plakao sam čitavim putem do LA. Mrzeo sam je. Mrzeo sam El Monte. Neki nepoznati ubica mi je upravo kupio nov i prelep život.“ Odrastao opsednut ubijenim ženama i bizarnim zločinima, postao je pisac mračnih i kontroverznih kriminalističkih romana.
Godine 1994. udružio se sa Bilom Stonerom, briljantnim policijskim inspektorom, da istraži ubistvo svoje majke, koju je prezirao, ali mu je nedostajala. Izveštaj o ovoj istrazi zapisan je u Elrojevim „kriminalističkim memoarima“, priči o nasilju svojstvenom američkom tlu."
*     *     *

Sećate li se mita o Edipu? Tema mita je incest jer je Edip igrom sudbine, u potpunom neznanju, ubio svog oca i oženio se svojom majkom, da bi kasnije, kada je to otkrio, sebe osakatio.

Sam mit je poslužio kao osnova, podtka teorije Sigmunda Frojda - Edipov kompleks. U psihoanalitičkoj teoriji, Edipov kompleks odnosi se na dečiju želju za seksualnim učešćem sa roditeljem suprotnog pola, posebno na dečakovu erotsku pažnju prema majci. Ta želja drži se izvan svesnog dela uma putem represije, ali je Frojd verovao da i dalje ima uticaj nad dečijim ponašanjem i da igra ulogu u razvoju.
Čitajući delo "Moja mračna mesta" Džejmsa Elroja misli su mi često lutale ka ovoj Frojdovoj teoriji i mitu o Edipu.

U ovom miksu autobiografije, memoara i kriminalistočkog romana Elroj rekonstruiše ubistvo svoje majke, kao i događaje pre i posle njega.
Knjiga je podeljena na tri celine. U prvom delu Elroj nas uvodi u priču, pričajući u trećem licu o ubistvu njegove majke 1958. godine, detaljno opisijući istragu koja nije uspela da reši slučaj i pronađe ubicu. U drugom delu, autor nas upoznaje sa svojim odrastanjem u problematičnog mladića, ogrezlim u misli o kriminalu i upotrebu različitih opijata. Treći i završni deo vodi nas kroz Elrojevu "borbu sa vetrenjačama" u pokušaju da reši ubistvo svoje majke i pronađe ubicu. Sva tri dela pojedinačno bi mogla da budu izuzetno zanimljiva, dok se kao celina nekako ne uklapaju. 

U početku je zastupljena prezasićenost opisima i nostalgijom koja je gotovo fizički
 opipljiva, ova knjiga vraća u život duhove prošlosti i osvetljava turbulentan i problematičan život samog autora. Nastavak knjige u priču uvodi, kako se meni čini, nepotrebne i neznačajne slučajeve sa Elrojevom intrigantnom istinitom pričom. U suštini priča ima sve elemente koji bi trebalo za rezultat da daju napet triler: ubistvo prelepe žene, dete koje krene lošim putem, opsednutost kriminalom i ženama, nagoveštaj serijskog ubice, mnogo porodične drame ili čak tragedije, kao i potragu za majčinim ubicom koja postaje potraga glavnog junaka za njegovim ličnim svetim gralom.
Majčina smrt je svakako oblikovala Elrojevu ličnost i dovela do načina života koji je sklon samodestrukciji. 

Elroj nam otkriva sve mračne detalje svoje prošlosti - zavisnost od različitih narkotika, rasizam, neprilični incestuozni osećaj prema "crvenokosoj", odnosno njegovoj majci. Taj edipovski momenat je dosta izražen i u meni je budio nelagodu i osećaj suvišnosti. Nekako, seksualna privlačnost koju je osećao prema majci je previše potencirana.


Ova knjiga je u meni budila dvojake osećaje. U jednom trenutku bi me gušila nepotrebnim detaljima i beskonačno dugim dijalozima, dok bi me sa druge strane tragična sudbina jedne porodice dubok uzdrmala i terala da čitam dalje nadajući se nekom konačnom razrešenju.

"Moja mračna mesta" Džejmsa Elroja su upravo to - najmračnija mesta njegove duše pretočena u redove ove romansirane autobiografije. 

"Jar", Drina Steinberg

Sinopsis:
",,Misle da su me upoznali, da su videli obe moje strane. Misle da su zajedno sa Purpur koračali kroz moje svetlo i kroz moj mrak. Misle da su videli kakav sam i kad sam na vrhu i kad sam u blatu. U pobedama i na kolenima. Kakav sam kad mrzim, a kakav kada volim.
Samo... ne postoje dve moje strane. Ne postoji dobar i loš Jar. Postoji samo jedan. Onaj koji se nikom neće svideti.”
U romanu koji otkriva najtajnije misli vrhovnog boga drevnih Slovena, niko nije onakav kakav se na prvi pogled čini. Naročito ne on.

Od surovih krvavih igara preko duhovitih dijaloga do priče o ljubavi koja nije samo ljubavna priča, Jar sadrži sve što je potrebno da ne poželite da ga ispustite iz ruku."

*     *     *

Neke ljubavi su večne, a neke su u svojoj večnosti proklete u tolikoj meri da za svaki sat sreće koji prožive imaju dan neizrecive boli. U ratu, ljubavi i mržnji dozvoljeno je sve. Ali neke ljubavi traju i nakon rata, nakon okeana suza, nakon smrti...
Trilogija "Purpur Arkone" upoznala nas je sa Alekom Lirajem tj Jarilom i Purpur Devan. Njihova ljubav je turbulentna, epskih razmera, puna psovki, strasti, mržnje i rata. I večna je. Traje i nakon njene smrti. Jer to je sudbina boga - namenjena mu je večnost, beskraj vremena u svoj svojoj neprolaznosti. Sa Purpur ili bez nje. Jarilu je u liku jedne smrtnice dato, ali oduzeto sve.
Purpur. 
"Otišla je tiho, tiše nego što je i došla. ...besprekornim dodirom nežnosti, kojim je grlila život. Ugasio se u njoj, praćen mirisom njenog imena..."
Jar. 
"Dat mi je život koji ne može da se meri i u kom mogu samo da živim sećanja, na jedan okrajak veka, na smešni odlomak milenijuma, u kom je ona disala."




Iz takve ljubavi moralo se roditi nešto neverovatno. Jarosno i bezobrazno, božansko i ljudsko. Bejla. 
A sa njom smo vodili bitku epskih razmera. Jer:
„Kada se deca pognu ka Majci Zemlji, a Otac Sveta im leđa okrene svoja i u nebo pogleda, to biće znak da Senke uzmu ključeve svoje i širom otvore kapije, puštajući na slobodu Rogžda, da uzme sve što je tvoje.“
Izdaja u srcu svega što je dobro, dovela je do rata u kome je izvojevana Pirova pobeda. Da... Naši junaci su dobili rat, ali po koju cenu? Izgubljeni su oni koji su tek trebali da nam podare radost, ali i oni koji su bili naša snaga, podrška i sigurnost. Opet smo lili suze tuge i radosti zajedno... Sam kraj "Bejle" nam govori da je nastupilo primirje, a ne mir... Da iako Senke nisu otvorile "širom kapije svoje" nešto se ipak dogodilo... Jer Jar ne bi bio Jar kada ne bi znao sve, osetio sve... 
"... on zaplovi kroz zvezdano nebo ka sazvežđu Kolovrata, ka njegovim zatvorenim purpurnim vratima. Posmatrao ih je, izučavajući po ko zna koji put svaki njihov deo. Njegovo mirno lice nakratko se namršti i na trenutak on zaustavi svoje disanje, zaustavi ceo svet, zaustavi sav život i oslušnu."


Upravo ovaj trenutak nas uvodi u radnju završnog romana sage vezane za Jarila, Purpur i Bejlu. Promene se osećaju. Svuda... U trenucima iznenadne, neprirodne tišine... U magijskim vrtlozima koji nagoveštavaju nešto nepoznato, preteće... U mirisima koji bi trebalo da su zauvek skriveni iza vrata Kolovrata. Nešto se sprema, neka mračna sila se nadvija nad Javom I Navom preteći. Ali šta se dešava? Kapije Iznaila su zatvorene, crni magovi su pod budnim okom svih, Svarožiće kontroliše sam Jarilo... Ali ipak kolaju glasine da su Rogždari ipak tu, a takva informacija se ne prepušta slučaju... 

Kakve veze sa svim ovim ima jedan uslužni duh, Crnobog, knez Dmitrij Ivanović Donski i mit o Rjurikovom štitu? Koju tajnu kriju ulice Kremlja? Odgovor ćete naći u knjizi.

Jedno je sigurno, Drina piše tako da vas natera da zaista proživite sve boli i radosti sa njenim junacima. Čitajući njene knjige naćićete se na pravom rolerkosteru emocija, ali to ste verovatno znali kada ste kupili kartu za vožnju. 

Sve što Jarilo od "Mirisa nasleđa" pa do sada želi je trenutak sreće, da uhvati dve iste pahulje jer... 
"U Orloviji su pahulje nazivane i zimskom detelinom, jer ponekad nebo izrodi bliznakinje i smatralo se da će sreća pratiti onoga koji vidi ili koga dotaknu dve iste pahuljice. Ispružih dlan među razigrane bele žeravice i radosno se osmehnuh posmatrajući kako se iz roja izdvajaju dve koje se lelujajući nežno spustiše na moju kožu. Napokon i mene sreća da dotakne..."


Kraj knjige je u neku ruku očekivan, ali opet rastočiće vam nervne ćelije. Nema ovde epske bitke protiv sila zla kao u "Bejli". Ovde ćete se susresti sa patnjom Boga u telu smrtnika, ali i sa smrtnikom koji čini božanska dela. Sa Jarilom milosrdnim i sa Jarilom koji je rat, bes i jarost. 
Međutim...
"Ne postoji dobar i loš Jar. Postoji samo jedan. Onaj koji se nikome neće svideti." 



"Kletva Kainova II", Aleksandar Tešić


Sinopsis:
" 'Izjašnjenje Reči Gospodnje' Papija Jerapoljskog
iz 1. veka n.e. o smrti Jude Iskariotskog i o padu anđela.​
Francuski list "Figaro" objavljuje 1874. vest o srpskom vampiru plemiću Nikoli Borovcu, koju brojni američki listovi prenose. Pariska javnost je uznemirena. Ko je taj "ugledni, naočiti intelektualac"?
Početkom 18. veka, španski izvori govore o "neobičnom kovčegu" prispelom brodom u Kartageni na ime "jednog srpskog plemića". Svedoci govore o čoveku koji je pokupio sanduk i odvezao ga mrtvačkim kolima. Ubrzo, Španijom kolaju priče o napadima vampira gde god su mrtvačka kola bila viđena. Da li je to bio Nikola Borovac i zbog čega je otišao u Francusku? I da li je slučajnost što je 1720. izbila kuga u Marseju, epidemija koja uvek prati hodočasnika..."

*     *     *


"Have you ever been alone at night
Thought you heard footsteps behind
And turned around and no-one's there?
Fear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near...
I have a phobia that someone's always there..."

Neke knjige dok ih čitaš učine da skoro osediš od straha, ispadneš iz fotelje i dugo nakon završetka čitanja spavaš sa upaljenim svetlom. Druge, ti se uvuku pod kožu ježeći je najjezovitijim tonom pripovedanja, čineći da se osvrćeš oko sebe na svaki šum. 

Postoje i pisci koji svojim delima uspevaju da izazovu oba osećaja kod čitaoca. Aleksandar Tešić je upravo to uspeo sa prvim i drugim delom "Kletve Kainove" i nakon pročitane druge knjige moja omiljena knjiga o vampirima, Stokerov "Drakula", kao i sve ostale knjige koje se bave ovom tematikom, a volim ih, zvanično su svrgnute s trona na kome se neprikosnoveno ustoličila "Kletva Kainova I i II".

Vampirizam. Niko ne zna kako i kada je nastala legenda. Prenosila se usmeno, u folklornim predanjima, pričama, običajima...
U Websteru mozemo naci sledecu definiciju: "Vampir, lik iz evropskog folklora, je mrtvo telo, leš kojeg ozivljava dusa koja ne moze napustiti ovaj svet ili demon. Vampir izlazi iz groba i napada zive." Po jednoj drugoj definiciji, vampir znaci: "Parazitska sila ili stvorenje, opake i egocentricne prirode, koje tezi apsorbiranju tudje zivotne energije ili zivotnih sokova ili organa da bi utazilo svoju glad i odrzalo svoje neprirodno postojanje."
S koje god strane gledamo, vampir je stvorenje zla, tame i noći, i kao takvo je ključni motiv ovog dela. 

O čemu se zapravo govori u" Kletvi Kainovoj"?
Vraćamo se daleko u prošlost. Pre Drakule. Pre Lestata. Vraćamo se na sam početak. Vraćamo se na suštinu. Na pojavu nazvanu Magia Posthuma. Na vampyrus serviensis. Upoznajemo se sa Hodočasnikom. Jer "Svi ćete se 'njemu' pokloniti u Vražjoj crkvi!"
Kakva sila se krije iza neutoljive žeđi za krvlju? Kakva sila podiže mrtve i daruje im život prokletih? Ko je Hodočasnik?

U "Kletvi Kainovoj II" nema iskonskog užasa kojim obiluje prvi deo, koji se odvija u potezu Beograd, Kisiljevo i Medveđa svojim većinskim delom, drugi deo nas vodi u putovanje Evropom i potragom za istinom koja se krije iza pojave Magia Posthuma. Pisana u sličnoj formi kao i prvi deo, kroz prikaz novinskih članaka i pisane korespodencije nekih značajnih ličnosti tog doba i delova dnevnika, "Kletva Kainova II" upoznaje nas sa vesnikom zaraze koja će uviti čovečanstvo i tamu - "...sedma crna smrt uništiće ljudski rod i svetom će zavladati... nemrtvi."

Šta je to što povezuje plemića srpskog porekla Nikolu Borovca, francuskog botaničara Žosefa Pitona de Turnefora, ambasadora Porte Jirmisekiza Mehmeda Lele i Efendije, Luja Fransoa Amanda vojvode od Rišeljea i mnoge druge sa sudbinom posade broda Lepanto, legendama vezanim za zamak Lahons i autora studije "Magia Posthuma" Karla Ferdinand a fon Šerca krije se u redovima "Kletve Kainove II".

"Kletva Kainova II" sadrži manje užasa među svojim redovima, ali jeza koju će izazvati u vama neće vas ostaviti ravnodušnima. Nateraće vas da pažljivo oslušnete... Da pratite svaki šum... Jer... "Hodaše pod okriljem noći
kroz tamu i carstvo sablasti."

Trilogija "Tadž Mahal", Indu Sundaresan


Šekspirov sonet broj 116 govori o neuništivoj ljubavi koja traje vekovima:
"Let me not to the marriage of true minds
Admit impediments.
Love is not love
Which alters when it alteration finds,
Or bends with the remover to remove:
O no; it is an ever-fixed mark,
That looks on tempests, and is never shaken;
It is the star to every wandering bark,
Whose worth’s unknown, although his height be taken.
Love's not Time’s fool.”
Postoji li takva ljubav? Ona o kojoj će se govoriti godinama kasnije? Ona koja će nas naterati na ogromne poduhvate samo da bi je spasili od zaborava? Stara ljubavna pisma, fotografije, neki komad nakita... Da li su to spomenici ljubavi? Možda... Ali ništa nije veličanstveno kao Tadž Mahal, svojevrsan spomenik ljubavi koja ne prestaje ni nakon smrti.
Tadž Mahal je glavi motiv istoimene trilogije spisateljice Indu Sundaresan, koji se sastoji iz sledeće tri knjige:
1. "Dvadeseta supruga";
2. "Svetkovina ruža";
3. "Princeza iz senke".

Roman "Ništa lakše od umiranja", Elvedin Nezirović

Sinopsis:
"Ubijanje je, jednostavno, bilo njegov posao i on ga je radio kako je najbolje znao.
Priča o zločinu, krivici i praštanju.
Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
„Nezirović piše o švedskom zločincu koji ubija ako može, a uvek hoće. Dokumentarno i ledeno, pisac okuplja glasove onih koji su povezani sa njim samim, sa zločincem, sa svedocima.“ Svetlana Slapšak
„Ispisujući biografiju Džonija Akera, švedskog plaćenika i ratnog zločinca u vojsci HVO, Elvedin Nezirović istražuje gde su koreni, priroda i granice zla. Elvedin potvrđuje svoj pripovedački talenat već dokazan njegovim prethodnim romanom Boja zemlje.“ Filip David"



*     *     *

Roman "Poslednji grad - Rat", Nebojša Petković

Sinopsis:
„Vuk i njegov ranjeni saputnik pronašli su onu stanicu za koju Jerovilov dnevnik tvrdi da je nezaobilazna na putu do Grada. To je isto ono mesto koje Vuk sanja od kako je krenuo u potragu. Potvrda da je stvarno dokaz je da ono što traži zaista postoji, ne samo za dečaka koji u to nikada nije sumnjao, već i za poslovično skeptičnog Altamana. Ali nije samo manastir stvaran. Vuk konačno upoznaje svog imenjaka. Dvojici saputnika i prijatelja, tako različitih po svemu, otvara se jedan novi svet kakav niko od njih do tada nije upoznao. Svet pred kojim ne mogu da ostanu ravnodušni i koji će ih promeniti, svakog na svoj način. Dok stupaju u njega, onaj stari koji ostavljaju za sobom ponovo je ušao u rat. Ovaj put konačni. Do istrebljenja jednog od dva klana. Taktiziranju je došao kraj i vojskovođe izvode svoje trupe. Svi su u pokretu – ljudi čiji će životi ponovo da pojeftine na krvavoj pijaci sudbine, strvinari vođeni nekom tuđom i nezamislivom voljom, ali i oni koji povlače poteze i jednih i drugih. Dok na jednom kraju caruju haos i beščašće, a na drugom poredak spokoja, ovaj kontrast vrlo lako može da izgubi svoje oštre granice. Naznačeni za heroje postaju varalice, a oni sa dna, ljudi od časti. Prvi će postati poslednji i poslednji će postati prvi. Počeo je rat…“


Zbirka priča "Priče uz ognjište", Vlada Arsić

Sinopsis:
"Život piše drame, smrt ih dopisuje...

Trinaest priča, trinaest sudbina. Ispričane prostim, narodskim jezikom, onako kako se od vajkada pričalo uz ognjište, u vodenicama, pećinama, na prelu ili u kakvoj zabitoj isposnici. Uz huk vetra i besnilo mećave, majstor pripovedanja Vlada Arsić nas uvodi u nestvarni svet života koji slabo poznajemo, često i ne razumemo. Njegovi junaci su jednostavni, obični ljudi, čudesnog udesa i neobične sudbine. Neki su o tome samo slušali, drugi su i sami osetili kako im zubi trnu od dela predaka. Može li smrt da se zauzda i bilo čime omeđi, može li svaki greh, poput vode, da pronađe put do svog počinioca, katkad da se namiri, a ponekad samo da opomene? Odgovor na ova i slična pitanja kriju se u ovoj čudesnoj zbirci, koja nas sve vreme vodi rubom koji razdvaja nauku i folklornu fantastiku."



*     *     *

Roman "Poslednji grad - Potraga", Nebojša Petković

Sinopsis:
"Roman "Potraga" opisuje svet koji je posle pola veka od strašnog i devastirajućeg rata vraćen u okvire srednjovekovne, mračne i paganizmom oživljene stvarnosti, svet u kome se malobrojni "preostali" trude da prežive između surovosti novih gospodara organizovanih u ratničke klanove i onoga što je razaranje ostavilo iza sebe kao svoj zastrašujući nakot.

Glavni junak romana je jedanaestogodišnji dečak, Vuk, čiji će se život u potpunosti promeniti nakon susreta sa slučajnim posetiocem njegovog sela. U iznenadnom metežu, Vuk spasava život ovom čoveku, a on mu, za uzvrat, otkriva brižljivo skrivanu tajnu - na granicama poznatog sveta postoji grad dostupan samo odabranima, koji je sačuvao neke od tekovina ranijih vremena i naprednog, starog sveta. Užasna tragedija koja će nedugo potom zadesiti dečakovo selo, kao i čudnovati san, podstaći će ga da krene u neustrašivu i opsanu potragu za Poslednjim Gradom."


*     *     *

Roman "Loza Pelina - Rosa", Dragana Ćosić, Aleksandra Savić


Sinopsis:
"Klupko misterije počinje lagano da se odmotava. Rosa otkriva drugu stranu Jasmininog života nakom Andijanine smrti. Ono što je načeto u Magli biće delimično razrešeno, ali ipak će se nametnuti i neke nove neočekivane situacije  koje će zagolicati maštu čitaoca i naterati ga da pročita drugi deo ove sage u dahu. Život je čudo i ništa nije onako kako se na prvi pogled čini…"



*     *     *

Roman "Loza Pelina - Magla", Dragana Ćosić, Aleksandra Savić

Sinopsis:
"Roman Magla prvi je deo trilogije Loza Pelina.

Život glavne junakinje Andrijane Pelin prikazan je kroz sećanja njene najbolje prijateljice Jasmine.

Pet godina nakon Andrijanine smrti, Jasmina pronalazi ceduljicu na nadgrobnoj ploči i saznaje da je njena drugarica zapravo živa. Bezuspešno će tragati za njom i obilaziti sva mesta koja su svojevremeno posećivale.

Roman obiluje novim idejama i zanimljivim preokretima. Sadrži dosta pouka i životnih filozofija.

Sudbina Andrijane Pelin i mnogobrojnih neobičnih bića, koja su u celu priču upletena, neće ostaviti nikog ravnodušnim, a na samom kraju će ostati misterija da li će Jasmina na groblju ugledati svoju prijateljicu ili nekog drugog.
Pobednik konkursa Vrata knjige za 2017. godinu."

*     *     *

Roman "Carska potera", Stiv Beri


Sinopsis:
"Koton Malon bio je ubeđen da mu je otac poginuo u podmornici u katastrofalnoj nesreći, sve dok nije došao do potpuno šokantnih podataka − njegov otac zapravo se nalazio na tajnom nuklearnom brodu koji je nestao ispod ledenih santi Antarktika.
Bliznakinje čiji je otac bio na istoj tajnoj misiji otkrivaju Malonu da su nacisti istražili Antarktik davno pre Amerikanaca, i to zahvaljujući tragovima iz grobnice franačkog cara Karla Velikog. Malon saznaje da grobni spisi ukazuju na to da je kobno putovanje njegovog oca usko povezano sa otkrićem koje može ostaviti ogromne posledice na čovečanstvo. Zajedno sa bliznakinjama, Malon kreće u opasnu potragu koja ga vodi do nemilosrdnog antarktičkog leda, gde će se konačno suočiti sa istinom o očevoj smrti.
Stiv Beri veoma pedantno spaja raznovrsne elemente, istorijske zagonetke i naučna saznanja u mističnu, uzbudljivu celinu. Oni koji su uživali u neizvesnosti Izgubljenog simbola, nikako neće moći da se odvoje od ove knjige."



*     *     *

"Kosingas - neispričane priče", grupa autora

Sinopsis:
"Pridružite se epskom putovanju legendarnih junaka iz davnine. Od arapske pustinje i afričkih vrleti, preko čarobnih kavkaskih šuma do Hibernije, ka njihovom odredištu na Hemu. Kosingas Gavrilo okuplja Red Zmaja pred odsudni boj sa mračnim gospodarom, koji će učiniti sve da ih zaustavi u njihovom naumu... "


*     *     *

"U vrzinom kolu", grupa autora

 Sinopsis:
"Budući da se u istoriji domaće književnosti malo pažnje pridavalo pričama iz folklorne fantastike, priredili smo vam jednu zbirku u kojoj dominiraju upravo priče sa prizvukom izvornog, običajnog i predačkog. Pred vama je 27. priča nastalih iz pera pripovedača koji su se upustili u svojevrsno žanrovsko „vrzino kolo“, a čije će priče, u to se iskreno nadamo, čitaocima makar malo približiti duh nekih davno prohujalih vremena, običaja i bića koja još uvek žive samo u narodnim predanjima.

Spisak autora:

Relјa Antonić * Laura Barna * Ilija Bakić * Đorđe Bajić * Ivan Branković
Mihajlo Vitezović * Matilda Velјković * Nenad Gajić * Pavle Zelić
Branislav Janković * Tihomir Jovanović * Tamara Lujak * Đorđe Milosavlјević Mladen Milosavlјević * Dejan Ognjanović * Oto Oltvanji * Miloš Petković
Nebojša Petković * Zoran Petrović * Sanja Savić * Branka Selaković
Goran Skrobonja * Aleksandar Tešić * Boban Trifunović * Darko Tuševlјaković
Uglјeša Šajtinac * Gost autor: Mik Geris"

*     *     *


Izdavačka kuća Strahor je mic po mic postala moja omiljena i po mom skromnom mišljenju trenutno najbolja izdavačka kuća kod nas (nije da je moje mišljenje nešto mnogo bitno, niti kažem da su druge izdavačke kuće loše - pošto svakako nisu, ali je Strahor meni jedno veliko otkrovenje).
Jedna od stvari koje mi se dopadaju je to što Strahor, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Tešićem posvećuje pažnju zanemarenim stvarima na našoj književnoj sceni. Ovog puta to je kratka prozna forma, priče koje svrstavamo u žanr folklorne fantastike, objedinjene u antologiji pod nazivom "U vrzinom kolu".
Zbirku je uredio Mladen Milosavljević, etnolog, pisac i urednik Omaje, koja promoviše teme iz oblasti folklorne fantastike.

Izraz "vrzino kolo" obično se upotrebljava u zamršenim situacijama kada se govori više istina, kada je teško doći do pravednog rešenja ili kada neko toliko iskomplikuje stvari oko sebe da više niko ne može da ih otpetlja i pomogne. U narodnim pesmama ovim imenom se naziva komplikovano kolo koje ne mogu da igraju smrtnici, već samo vile, dobri duhovi, ređe veštice i đavoli. Kolo se igra na tajnim mestima. Ko tajnu otkrije, a da ga pri tome vile ne spaze, ćuti o tome čitavog života, jer ako se slučajno izlane, vile to odmah saznaju i strašno se osvete. Svete se i onima koji slučajno upadnu u krug ili na bilo koji način poremete igru.

Vrzino kolo, vrzino guvno. Prvobitno je označavala stvarnu igru u kolu koga igraju demoni - vile ili ale. Potiče iz narodnog sujeverja. Značenje se menjalo i evoluiralo, pa simbolizuje nešto što je teško razrešivo i što je vrlo zapetljano. Koristi se u figurativnom smislu da označi zbrku, metež, začaran krug.

U velikom Rečniku SANU izraz vrzino kolo objašnjen je ovako:
„1. praznoverje: začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.; 2. praznoverje: igra koju igraju vile, veštice i sl.; 3. figurativno: metež, uzburkanost, začarani krug.”

I u Rečniku Matice srpske uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju, „ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila”.
Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić (17871864), koji je još 1818. u Srpskom rječniku zapisao:
„Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo (da dovrše sa svim i da se zakunu? A đe je to vrzino kolo? I šta je? Bog bi ga znao.), i onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo. (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.) Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče…”

Iz takvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, ponikla je i ova fenomenalna zbirka. Mogu reći da su mi se sve priče zaista dopale, neke u većoj, a neke u manjoj meri, ali me svakako nisu ostavile ravnodušnom.

Svakako broj jedan mi je "Supa od nemuše" Aleksandra Tešića. Predvidivo za one koji me znaju, ali tako je. To je Tešić u svom punom sjaju. Piše o onome što mu najbolje ide, a opet iz romaneskne forme od nekoliko stotina stranica uklopio se u ograničenu kratku prozni formu. Priča se vodi činjenicom da će čovek za svoje najmilije kada boluju da učini sve i pronađe i od "price mleko" ako će to odvesti do ozdravljenja. Ovde se kuva supa nemuša čijisu glavni sastojak zmije otrovnice. Perfektno napisana priča, čiji kraj budi duboku emociju u čitaocu.

Sledeća priča koju bih izdvojila je "Seoba" Matilde Veljković. Kuga, čuma, kuma... Kako god da je nazovete crna smrt je bila nemilosrdna... Napadala je bez milosti, sve na koje je naišla... A oni koji je ne izbegnu, bivaju izopšteni iz društva.
Kada ona napadne, čitave porodice bi napuštale svoja ognjišta kako bi se spasile. O jednoj takvoj deobi govori Matilda Veljković. Jedna od rečinica koje su me posebno dojmile u ovoj priči je „Drumovi su ovde odavno služili samo za odlaske“, i to iz prostog razloga što je ova rečenica i dalje aktuelna kod nas.

Oduševile su me i sledeće priče: "Zato postoje dan i noć", Ilija Bakić; "Zapis", Ivan Branković; "Prvi put s ocem na vampire", Pavle Zelići i "Gluvo kolo", Mladen Milosavljević.

Da se razumemo, i priče koje nisam posebno pomenula su mi se dopale, ali moram napraviti neku gradaciju. Svakako ovo je zbirka vredna pažnje i preporuka za sve ljubitelje folklorne fantastike.

"Špijun", Klajv Kasler


Sinopsis:
"Godina je 1908. i odnosi između zemalja postaju sve napetiji kako se svet neumitno približava Prvom svetskom ratu. Kada jedan briljantni inženjer američke ratne mornarice izvrši samoubistvo, njegova ćerka posumnjaće da se tu ipak krije nešto drugo. Za pomoć se obraća čuvenoj detektivskoj agneciji Van Dorn i Ajzak Bel vrlo brzo otkriva da svi dokazi zapravo ukazuju na ubistvo. Kada još nekoliko ljudi umre pod sumnjivim okolnostima, postaje jasno da neko – neuhvatljivi špijun – ima za cilj da uništi najveće američke tehnološke umove… Ali to je samo početak.

Zavera poprima sve veće razmere, a Bel će morati da se suoči sa nemačkim, japanskim i britanskim špijunima u misiji koja će ugroziti sve najveće američke ratne brodove. Ajzak Bel se i ranije susretao sa opasnošću, ali ovaj put od njega ne zavisi samo budućnost njegove zemlje – već čitavog sveta."

*     *     *

"Порекло", Ден Браун

Синопсис:
"Од аутора „Анђела и демона“, „Да Винчијевог кода“ и „Инферна“, чији су романи преведени на 56 различитих језика и продати у више од 200 милиона примерака широм света, роман „Порекло“ је роман који критика описује као Браунов најбриљантнији и најузбудљивији до сад. Запањујуће инвентиван нови роман најпопуларнијег писца трилера на свету.

Ко год да сте.

У шта год да верујете. 
Сада ће се променити."


*     *     *

Роман "Дан нулти" Ненада Митровића


Синопсис:

"Ирена, прелепа проститутка доведена из руралне Украјине, одлучује да побегне од бруталних гангстера са Новог Београда, како би доживела барем неки тренутак среће и узбуђења у граду који није ни стигла да упозна. У својим тајним изласцима она упознаје сасвим необичне људе, који успевају да улепшају и разведре њен суморни живот. Њена кратка срећа нагло се прекида када је власници проналазе у дискотеци, а Ирена ће као казну доживети можда и гору судбину од присилног продавања тела.

КО ЈЕ УБИО МЛАДУ ДЕВОЈКУ И ОСТАВИО ЊЕН ЛЕШ НА ОБАЛИ РЕКЕ?
– питање је које ће себи изнова и изнова постављати полицијски инспектор Жарко Обрадовић, а заједно са њим и девојчина породица, полицијски тим, али и читава јавност Србије, жељна крви и мистерије. И док се нижу дани истраге пуни опасности и злослутних догађаја, инспектор Жарко открива да је увучен у вихор мафијашке и политичке игре коју његова каријера (а ни он сам?) готово засигурно неће преживети, док горко схвата да је решење злочина све даље и даље од њега.
На читаоцима је да након свих узбуђења и преокрета сами одлуче да ли је ДАН НУЛТИ тренутак када је убијена једна невина девојка, или онај трен у прошлости када је зло зачето…"

"Поларис - последњи град", Снежана Каначки


Синопсис:
"ПОЛАРИС (последњи град) далеко је у будућности, али он се већ зида пред нама.  Спокојни уживамо у комфору модерних технологија, забављамо се, лечимо и мислимо онако како се од нас очекује. Уздамо се и трудимо да све буде удобно, доступно и безбедно. Снежана Каначки води нас на крај тог претенциозног подухвата где се потребе предвиђају и подмирују по правилу. Тамо ћете осетити убрзане откуцаје срца професора Мартина и видети искидане нити људскости Анхеле и Леа. Уз њих газимо забране и напуштамо хармонични град да би нашли истину претворену у тајну, а тајне се морају чувати. Само пазите, осетићете нешто страшно а ипак заједничко са зверима које их чувају. Јер ПОЛАРИС је последња станица човечанства, ако стварно желите да га напустите, морате да промените правац."

*     *     *

"Празник звери III - Незвани гост", Зоран Петровић

Синопсис:
"Празник звери 3 је књижевно дело раскошне епске и фолклорне фантастике са нешто праве, а много више алтернативне историје. Роман је прожет предањима од којих ћете многа чути први пут, пре свега због тога што их је аутор у великој мери сам измаштао.

Лондон 1899.

У вештичји сат, у кућу писца Абрахама, стиже незвани гост са захтевом коме се домаћин повинује. По сећањима и белешкама белокосог незнанца Абрахам мора написати нови роман. Оно што је на почетку звучало као наклапање опасног лудака, током ноћи сасвим заокупља пажњу писца и почиње да га опсесивно привлачи, јер схвата да пише истините мемоаре Елрика О'Мелнија-упира Првоклетника. Они говоре о љубави и мржњи, мачу и магији, дворским сплеткама и крвавим обрачунима, а пре свега у вези су са Абрахамом и његовим претходним књижевним делом-оним за које је писац мислио да је само плод његове маште.

Од велике Сеобе упира и избора Првоклетника у тамницама Стрвинарника, преко покоља Месечеве деце у Вукову, Елрик приповеда застрашујућу причу о ковитлацу ратних олуја 15. века, османлијском двору и племенитим кућама Балкана-Бранковић, Дракулести и Хуњади.

Без обзира на расу, боју коже или вероисповест, на бедемима последњих упоришта човечанства стоје они који су своје животе посветили борби против сила таме и Онога чије се име не спомиње. Онога, који на све припаднике људског рода гледа подједнаком мржњом и који ће учинити све да успе у својој замисли.

Незвани гост беле косе његов је изасланик."