Рецензија романа"Човек по имену Уве", аутора Фредерика Бакмана


Синопсис:
"Упознајте Увеа. Он је џангризало – један од оних који упиру прстом у људе који му се не допадају као да су провалници затечени под његовим прозором. Сваког јутра Уве иде у инспекцију по насељу у ком живи. Премешта бицикле и проверава да ли је ђубре правилно разврстано – иако је већ неколико година прошло откако је разрешен дужности председника кућног савета. Или откако је „извршен преврат“, како Уве говори о томе. Људи га зову „огорченим комшијом из пакла“. Али зар Уве мора да буде огорчен само због тога што не шета около са осмехом залепљеним на лице?

Међутим, иза његове мрзовоље и педантерије скрива се једна прича и много туге... И тако, када комшије које се усељавају у суседну кућу једног новембарског дана случајно униште Увеово поштанско сандуче, изненада почиње топла прича о одрпаним мачкама, неочекиваном пријатељству и древној вештини вожње аута са приколицом. Прича која ће суштински променити једног човека и једно удружење станара."



*     *      *
Ко су џангризала?
То су људи који на све имају коментар. Они увек имају нешто да кажу. Они на једну вашу реч додају бар три своје, само да би свет остао у равнотежи коју су они створили и одредили. Увек су у праву и њихова је последња. Тачка.
Када џангризало нешто каже или мисли то је аксиом који се не доводи у питање. По њему чак и када нешто добро урадите, постоје детаљи који се могу кориговати.
Човек по имену Уве је управо такав. Почев од кафе који пијете, преко тога знате ли како се користи остава за бицикле, до тога који ауто возите сваки ваш поступак ће прокоментарисати и проценити. Најчешће негативно. Јесте ли поразговарали некада са њим? Или сте журно прешли на другу страну улице како га не би слушали како гунђа, критикује уз обавезну узречицу "Идиоти!"? Можда сте баш ви некоме Уве?

Морам признати дуго сам одбијала да прочитам ови књигу. Некако њена популарност је чинила да створим аверзију према њој. Међутим, када сам прочитала књигу, признајем, одушевила сам се. "Човек по имену Уве" је дефинитивно књига која читаоца додирне у душу... До њених најскривенијих делова. До суштинског дела нашег бића.
Шта писати о књизи о којој сви говоре, а не понављати се?
Уве је одувек био тих и озбиљан. Ћутао је и радио. Онако како треба. Знао је значај исправног одабира типлова. Данас млади не знају ни шта су типлови. Поштовао је правила, премда су се она много пута огрешила о њега. Није волео мачке, а једна му се увукла у живот потпуно непозвана. Није одустајао. Волео је Соњу. Она је унела боје у његов црно бели свет. На крају је желео да умре. И био је решен да ти уради. Како? Онако како то треба урадити. Међутим, судбина или нешто друго је хтело другачије. И зато су нове комшије срушиле Увеово поштанско сандуче и тако започеле процес топљења Увеовог срца окованог ледом.
Ово је дирљива прича о животу, прошлости, садашњости, љубави и пријатељству која вас сигурно неће оставити равнодушнима.





Нема коментара:

Постави коментар