Рецензија романа "Велико путовање", аутора Горана Токића


Синопсис:
"Николај Кержаков, професор генетике на Универзитету Ломоносов, забринут за будућност планете и људске цивилизације, покушава да човечанству пружи шансу за опстанак. Ипак, не стиже да заврши свој рад: умире од срчаног удара. Дан касније, буди се у непознатој просторији и покушава да одгонетне шта му се десило. Ускоро среће једну од најутицајнијих личности XX века. Од ње добија одговоре на своја питања, али и на она која муче савремене научнике. Сазнаје невероватне чињенице о свемиру, добија егзактне податке о древним миграцијама људи из Африке, њиховим сусретима, сукобима, али и укрштањима са неандерталцима. Срећу се много векова касније, у време када свет какав познају више не постоји, а они више нису пријатељи. Земљом више не владају људи и професор креће на путовање кроз васиону које ће га одвести на саме рубове маште и лудила. Али и наде. Нова земља постоји!"



*     *     *
Путовања су еквивалент читању књига - воде нас у далеке земље, пределе... Упознају нас са новим културама, обичајима, веровањима... А шта ако нас то путовање води далеко у прошлост и још даљу, или можда не тако далеку будућност? Шта ако је то путовање једно Велико путовање? Не велико по броју километара већ велико по тајнама које открива, догмама које руши, мистеријама које објашњава? Шта ако кренувши на тај пут крећемо да откривамо тајне које се налазе у темељу друштва које познајемо? Да ли ће та открића срушити постојећи свет или само наша уверења? Или ћемо захваљујући тим открићима доспети на неко боље место, дочекати блиставу будућност? Хоће ли такво путовање успоставити изворну хармонију између човека и универзума?
На такво "Велико путовање" нас води још један писац из Ниша, Горан Токић (нека магија је око Ниша, овако велики број добрих писаца сигурно није случајан), у свом роману првенцу.
"Велико путовање" прати руског генетичара, професора Николаја Кержакова, који се након срчаног удара услед којег умире, буди у белој просторији и уз помоћ неочекиваног водича, условно речено, долази до невероватних открића која годинама чекају одговор.
Иако сам љубитељ фантастике, морам признати да нисам баш одушевљена научном, већ се некако увек опредељујем за епску фантастику. Дајте ми змајеве, чаробњаке, патуљке и осталу дружину и бићу пресрећна. Ванземаљци ме некако не привлаче... Међутим, "Велико путовање" ми се заиста допало. Прочитала сам је веома брзо, много брже него што сам очекивала.
Ово је једна у многоме непредвидива књига, која вешто барата са научним чињеницама, које смислено и логички повезује за историјским и религијским моментима, пружајући нам објашњења великих питања која се тичу читавог човечанства на такав начин да се на тренутак упитамо да ли су речи које читамо заиста тачне... Премда почињу као ауторова фикција, ако се мало замислимо нису далеко од истине... И сасвим су логична.
Професор Кержаков и његов ванземаљски "водич", који узима лик једне сасвим неочекиване историјске личности ХХ века чија дела су оставила значајан траг у историји, у својим разговорима дотаћи ће се разних догађаја у прошлости људске врсте, али и до тога да је управо професор Кержаков једини способан да спасе врсту којој припада његов домаћин, али се поставља питање да ли ће и како његови поступци утицати на судбину целокупног људског рода. Шта ће професор одлучити, како ће прихватити "нове" истине, као и будућност човечанства остаје вам да видите када са Гораном кренете на пут.
Мени лично се књига допала, с тим што ми је недостајало мало акције (љубитељ змајева, вештица и остале фантастичне дружине проговара из мене овде), на почетку ми је личила на комбинацију филозофског тракта и научне књиге, али како су странице одмицале  све ми се више допадала. Горан нам показује да није све црно-бело, већ је ту читав спектар боја. Питање је само са које стране посматрате.
Горан увелико завршава наставак "Великог путовања", под називом "Забрањена планина" и могу вам рећи да га с нестрпљењем очекујем.

Нема коментара:

Постави коментар