Рецензија романа "Реквијем за ратника", Бобана Вучковића

Синопсис:
"Увек је танка линија између добра и зла. Сви ми ходамо по тој линији, из дана у дан. Некада скренемо с пута и ето нас, као какав невидљив жиг, обележи за цео живот. Нада за нас постоји ако откријемо када се јавио квар у души... Тада треба да кренемо на другу страну, страну добра, као ронилац који снажним завеслајима граби ка светлу. 
'Реквијем за ратника' приповест је о човеку без лица, оном који је смртоносно оружје у рукама владара сенки, знан као Хашиман, по богу рата из митологије древног Јапана. Такође, ово је прича о људској души, о празним љуштурама што корачају без емоција, о паду и смрти, о суровости и покајању, тешка, мудра и, надасве, поучна. Када се из таме зачује реквијем за ратника, душа вибрира као живе на старој виолини и моли да буде сачувана..."

*     *     *
Шта је душа? Да ли је заиста сви имају? Постоје ли људи без душе? Неки сматрају да је душа оно што чини живот, симбол живота, оно што покреће човека и разликује га од звери. Међутим, шта је са људима чија душа је изгубила сјај, потамнела толико да су на крају остали без ње? Када душа потамни, човек остаје без емоција, празна љуштура.
"Чудна ствар су избори које човек начини кроз живот. Верујући да ради нешто добро, нешто посебно и узвишено често пута пођемо странпутицом, слепо одбијајући да прогледамо."
"Реквијем за ратника" Бобана Вучковића управо је књига која се бави питањем шта избори које човек донесе у животу чине његовој души? Могу ли се злодела која човек учини оправдати вишим циљем? И шта се деси када то оправдање изостане? Ова и још многа питања муче главног јунака ове књиге, чије име до краја нећемо дознати, него ће нам остати познат под бојним именом - Хашиман. 

Ко је Хашиман никада нећемо знати. У јапанској култури Хашиман је божанство стрељаштва и рата. Премда је најпознатији као бог рата, он је првенствено поштован као бог ратника. Као таквог, није ни чудо што га поштују самураји којима је част била центар живота и бранили су је до последњег даха. Хашиман, бог ратник.
Како је наш јунак дошао дотле да га пореде, ни мање ни више, него са богом рата односно богом ратника? Као млад момак, након одслуженог војног рока и учествовања борбама на ратишту, регрутован је од стране Службе. Постао је сенка, која је за више циљеве, Службу, државу, имала улогу џелата. Егзекуција по наредби. Ко, када, где стизало је у коверти, а како остало је да Хашиман осмисли сам. Успешност и мрачна маштовитост при извршењу задатака донела су му и име Хашиман.
Али... Увек има то неко али...

"Дођу тако неки чудни дани када се чини да спада нека непрозирна копрена са очију и видиш ствари јасније, чистије. Видиш нешто што си годинама гледао а видео ниси у новом светлу. Видиш да Ђаво није увек тако црн, нити су сва пера у крилима Анђела бела."

Шта се деси када тај "виши" циљ падне у блато? Кад се посумња за кога и за шта се бориш и извршаваш наређења? Где је граница? Када се круг затвори ко је учитељ, а ко ученик? Историја се понавља, или не? Ослушните "Реквијем за ратника" и пронађите одговоре на ова питања...

"Ратник се рађа. Он постаје војник тек кад обуче униформу, закуне се својој земљи и носи ту униформу са чашћу. Шињел можеш упрљати блатом, али никад не смеш срамотом."

Нема коментара:

Постави коментар