Рецензија романа "Светионичар - Весници олује", Младена Ђорђевића


Пре пар месеци писала сам један текст о светионицима и светионичарима:
"Гете је изјавио да је у човековој природи да вечно тежи светлости. Светлост је природа, магија, лепота и нада. Преламање светлости је чиста магија, магија боја, магија која се крије и унутар калеидоскопа. Сунце је светлост, Месец, па и звезде. И сви су усамљени чувари, као мудраци који нас воде кроз живот, који нас гурају ка светлости која нам доноси мир, спокој, победу над тамом која вреба свуда... Као Месец и Сунце на небу, тако Светионик стоји на месту где се спајају море и копно, бескрај океана и ћудљивост земље... Док стоји усамљен, ударан свом силином таласима који се ломе око њега, Светионик гордо стоји и пркоси свом злу, тами, безнађу, тузи... Стоји из ината. Пркос избија из сваке његове поре. Из сваког камена. Светлост муње наговештава олују, звук грмљавине изазива страх... Весници олује су ту, али ту је и Светионичар, срце и душа Светионика..."
Инспирација за овај текст био је први том снаге "Упориште", домаћег аутора Младена Ђорђевића, под називом "Светионичар - весници олује". Књигу сам коначно прочитала и... Па, остала сам без текста, што је верујте тешко.

Синопсис:
"Радња романа пред вама смештена је у мрачном, дистопијском метрополису крај мора, у Европи. Под тешким, оловним облацима лежи Вранолујни, град гламура, престижа и моћи. Животне нити Бена Фостера, бившег војника, сада приватног детектива и Елене Родригез, младе талентоване истражитељке из Одељења за убиства уплешће се више него што су њих двоје то могли и да замисле. Бизарне и надасве необичне смрти светионичаревог сина и психотичног киднапера, опоменуће их да се на пучини  спрема бура незапамћених размера. Злосутни трагови одвешће их на кобну стазу без повратка. Озлоглашени Ђавољи Рог, загонетни Смитов светионик и далеки Сентинел, три су светлосна торња стеновитог приобаља и, можда, чувари одговора за којима трагају Бен и Елена."

*     *     *

"Светионичар" је комплексно књижевно дело чија жанровска полиморфност представља једну од ставки која ће привући читаоца и заробити га  у мрежу интрига, тајни и мистерија које се крију у Вранолујном, метрополису у којем је смештена радња приче коју пратимо. Посматрајући жанровско одређење овог дела, можемо га сврстати под категорију трилера са елементима фантастике, хорора, мистерије и нео ноара. Снажни контрасти светла и таме, замрачени простори који додатно наглашавају осећај нелагоде и тескобе, скучености, губитак памћења и идентитета, психичких проблема и унутрашњих сукоба... Ту је и мушкарац, најчешће аутодеструктиван полицајац, детектив или криминалац, као главни актер изгубљен у песимистичном свету у којем владају криминал, лаж, преваре и злочини. Ту је и неизоставни женски лик који чини да се свет главног лика затресе из темеља, био он тога свестан или не. Све су то мотиви којима се најчешће описује дело нео ноара, а који су у већој или мањој мери присутни у "Весницима олује".

Одакле да почнем? Како написати рецензију за овакву књигу, а не открити детаље, не препричати све? Муке... Прво, ја сам сумњичава према тврдњи да је ово ауторов први роман. Шалу на страну, узевши у обзир чињеницу да и поред све сумње и дилеме, ово јесте Ђорђевићев први роман, аутору треба упутити све честитке за одличну дескрипцију, формулисање реченице, развијање и грађење ликова, као и наравно за стварање Вранолујног, метрополиса за који просто не можете да поверујете да је измишљен колико је верно представљен.
Док описује Вранолујни користи се чистим реализмом, при чему читалац има утисак да је заиста тамо, а да ако није лако може доћи до њега копном или морем. Комбинација Бетменовог Готама, Дредовог Мега Ситија, али и ауторовог Ниша, прави је дистопијски град који је заправо засебан ентитет који живи и опстаје упркос свему. Ипак, Вранолујни не би био то што јесте да нема своја три горда чувара који пркосе времену, ветру и таласима, три светионика Сентинел, Смитов светионик и Ђавољи рог. Сваки од њих огрнут је велом мистерије, историјом, али и неком магијом, која ствара магичну искру која буди наду речима: "Осветли и предводи!".
Кроз причу нас воде детектив Бен Фостер и инспекторка одељења за убиства Елена Родригез. Прича је испричана у првом лицу без обзира да ли нам је причају Бен и Елена.
Бен Фостер. Детектив, мешавина Рипа Кирбија, Мартина Мистерије са мрвицом Дилан Дога и Мистер Ноа. Човек који и даље верује у праве вредности, који цени природну лепоту жене, који верује у пријатељство, част, љубав и искреност. Интелигентан, маркантан, духовит, шармантан дијаметрално се разликује од већине у позитивном смислу.
Елена Родригез је комбинација Модести Блејз, као и фаталне жене која није свесна своје привлачности, са трунком Кларис Старлинг. Доследна својим принципима, праведна, цени исте вредности као и Бен, несвесна свог сексипила, представља белу врану у полицијским круговима Вранолујног, који су преплављени корумпираним представницима правде.
Њих двоје заједно чине савршен тим, једини који ће успети да реши низ мистериозних догађаја у Вранолујном. Између њих влада невероватна магнетска привлачност, које као да нису свесни или се добро праве да је не примећују.
Шта се дешава на Ђавољем рогу? Проклетство, скривено зло или нешто треће? Која је тајна Светионичара? Шта крије прошлост? Које мрачне тајне крије породица Блеквуд? Проклетство или серију несрећних догађаја? Шта је узрок мистичних и застрашујућих смртних случајева? Коју тајну носе последње речи Мартина Странда?
То су питања која нам "Весници олује" доносе и терају нас да са нестрпљењем очекујемо наставак приче који доноси "Светионичар - притајено зло".


2 коментара:

  1. ХАЈДЕ, ДА СВИ ПОДРЖИМО МЛАДЕНА Р. ђОРЂЕВИЋА, И ДА ЊЕГОВЕ КЊИГЕ КОНКУРИШУ ЗА НИНОВУ НАГРАДУ! ПРОМЕНИМО УСТАЉЕНО МИШЉЕЊЕ, ДА САМО ПИСЦИ У СТАРИЈИМ ГОДИНАМА КОД НАС ДОБИЈАЈУ НАГРАДЕ. дОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ, ДА ЈЕДАН МЛАД ЧОВЕК ОСЕТИ ЛЕПОТУ ПРИЗНАЊА, ЈЕР ЈЕ ПО МНОГИМА ЊЕГОВА КЊИГА ОРИГИНАЛНА ТВОРЕВИНА И ДОНОСИ НОВИ СТИЛ У НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. НАГРАДИМО МЛАДОГ ЧОВЕКА КАКО БИ СТВАРАО ЈОШ ВЕЋА ДЕЛА. БУДИМО ПЛЕМЕНИТИ И ДАЈТЕ НАГРАДУ МЛАДОМ ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ ТО ЗАСЛУЖИУО СВОЈОМ ИМАГИНАЦИЈОМ. Такође тражим од издавача "Отворена књига" да два тома од укупно три (трећи још није изашао из финансијских разлога издавача) књиге кандидује за "нинову" награду.

    ОдговориИзбриши