Рецензија романа "Перунов хроничар - заборављена легенда древне Сорабије", Милоша Петковића

Синопсис:
 "Најстарија легенда са ових простора казује да је Моранино копиле, страшни Мразло Мећавник, оковао брда и долине древне Сорабије снегом и ледом. Али, у племену Дивљана рођен је дечак са белегом звезде Северњаче на образу. Изабрани ратник, потпомогнут херојима из легенди, креће у невероватни поход и потрагу за пламеним мачем из народних песама.  Све ће се завршити пред капијама Мразне тврђаве, где ће се одиграти највећа битка древног света."


*     *     *

         Од како сам прочитала трилогију "Вукови судбине", почела сам да добављам остале књиге Милоша Петковића. Послушавши моју драгу Bookwitch, након "Вукова" узела сам трилогију "Перунов хроничар". Први део има занимљив поднаслов "Заборављена тајна древне Сорабије". За оне који не знају, територија данашњег Балкана то име је добила за време владавине Османлија на овим просторима, тачније у 13. веку. Како не би користио име Балкан, Милош се одлучује за назив Сорабија, што целој причи даје једну древну ноту. Сам поднаслов је довољан да заинтригира... Ако је нешто заборављена тајна, значи да постоји чувар те тајне, неко ко не сме да је открије и сама њена садржина која је древна и толико важна да је сви чувају...

   У "Перуновом хроничару" имамо нараторску причу у садашњости, тако да читалац открива заборављену тајну древне Сорабије преко младог, неафирмисаног писца који се сукобљава са читаоцу блиским проблемима свакодневице.
     Овај роман свакако по жанровској одређености припада епској фантастици, али се великим делом ослања на словенску митологију. Пратећа прича, она коју нам даје наратор, одвија се у садашњем времену, где писац добија мистериозну понуду господина ког зна само по имену Академик, да по његовој причи напише роман. Писац прихвата понуду, не знајући да ће тиме на њега бити пренето завештање древног реда Перунових Хроничара.
     
     Милош нас води кроз древну Сорабију, упознаје са Звезданом од Дивљане, Изабраним ратником који ће спасити свет од Мораниног копилета, Мразла Мећавника и уништити његову Мразну утврду, помоћу Пламенца, мача гмурске израде којем је сам Перун удахнуо ватру и снагу. На том путу ће му наравно помоћи изабрана дружина... 
      Ликови које срећемо међу корицама ове књиге су заиста одлично карактерисани и представљени, али ја морам да напоменем да је мој фаворит свакако гмур Сецикеса Рунвид. Имам некако ту склоност ка патуљцима, још од Гимлија из Толкиновог "Господара прстенова". Тај њихов искрен патуљачки хумор, као и неизмерна храброст и оданост су оно што их свакако чини посебним.

     Епска фантастика из године у годину постаје све популарнија међу читаоцима. Мени је свакако жанровски фаворит. Свакако, за то су дефинитивно заслужни писци попут Милоша Петковића. Користећи се пре свега својом невероватном маштом, при том се ослањајући на словенску митологију води нас кроз магичан и фантастичан свет у којем су праве вредности попут љубави, части, пријатељства и оданости још увек актуелне и у пуној снази.



1 коментар: