Рецензија романа "Дневник једне обичне жене", Маргарет Форстер

Синопсис:
"„Ничег обичног нема у овој жени. Питам се, заиста, да ли обичан живот уопште постоји.”
М. Форстер 

Дневник Милисент Кинг почиње уочи Првог светског рата, када тринаестогодишња Мили, прерано сазрела за своје године, с дирљивом јасноћом разумевања записује догађаје који ће обележити њене младе године: рањавање њеног брата, породичне трагедије, напуштање колеџа да би почела да ради у једној продавници. Тај посао јој мучи душу и она се бори да постане наставница, очајнички желећи лепши живот.

Од боемског књижевничког Лондона двадесетих година минулог века па до Рима, њена прича се креће од тајних љубави до брачних понуда, од знатижеље преко амбиција до друштвеног рада и послова везаних за рат који су обележили тридесете. А онда стижу догађаји који ће јој живот изменити заувек....

Милисент је права жена XX века – изванредно приказана изблиза – независна, виспрена, рањива, одлучна, спремна да се понесе с великим и малим трагедијама и потресима свог века и да их преобрази у победе."





*     *     *

Данас у 21. веку положај жена у друштву се значајно побољшао у односу на нека прошла времена, на пример време пред Први светски рат. Стекле смо право гласа, слободу да носимо панталоне, да мењамо фризуре и много друге на први поглед тривијалне и небитне ствари. Међутим, почетком 20. века жене у панталонама су изазвале негативне коментаре... Жена која не жели децу, као ни да се уда била је осуђена на критику, подругљиве коментаре, као и на насртаје сексуалне природе, јер ако не жели брак сигурно је порочна и промискуитетна.
Е сад... Замислите да имате 13 година и живите у Лондону за време Првог светског рата. Када се помене дневник, мала девојчица и један од светских ратова, свима је асоцијација Ана Франк. "Дневник Ане Франк" је свакако књига вредна пажње, али овог пута ја говорим о дневнику једне обични девојчице, који ће године проведене у његовом писању претворити у дневник обичне жене. Читајући ове странице, већ на самом почетку схватате да је Милисент Кинг, све само не обична.

Лично, нисам особа која пише дневник, нити видим неку превелику сврху у томе. Увек ми је било смешно оно "Драги дневниче...", међутим ова књига, као и још неке у овој форми ме демантују показујући како је дневник као врста књижевне форме заправо чувар једног времена, ратник који се бори против заборава.

"Дневник једне обичне жене" заправо није дневник у класичном смислу те речи. Ово књижевно дело представља својеврсну симбиозу дневника преточеног у романескну форму. Маргарет Форстер нам у уводу аутора говори на који начин долази до Милсетиних оригиналних дневника, од којих она прави роман, у форми дневника. Сви догађаји су тако интерпретирани што чини да имате утисак као да заиста слушате Мили како вам препричава свој живот.

На тренутке, књига постаје монотона, да би се убрзо догодио неки значајан догађај, преокрет у Милином животу. Када мало размислите, није ли сам живот сваког појединца на тренутке монотон?

Од тврдоглаве девојчице, преко учитељице, социјалног радника, жене која пркоси тадашњим правилима и поимањима како пристојна млада дама треба да се понаша, до брижне тетке Милсент је жена чија прича заиста вреди да буде испричана.

Нема коментара:

Постави коментар