Рецензија романа "Лутајући соко", Џамила Ахмада

Синопсис:

"Незаборавни портрет света обичаја и саосећања, љубави и свирепости, патњи и опстанка, непознатог и немилосрдног.

Вековима дуга, сурова и лепа традиција створила је круто устројство живота у дивљој, очаравајућој области на тромеђи Ирана, Пакистана и Авганистана. Тај свет је застрашујућ, а његови житељи непрестано су подвргнути крајностима природе и културе. У том свету дечак по имену Тор Баз, Црни Соко, лута од племена до племена, сусреће људе који се боре под различитим заставама и жене које ризикују све ако прекрше законе части свог друштва. Одакле је дошао Тор Баз и куда ће га судбина одвести?

Бележећи пркосну причу Тор База, Ахмад је написао незаборавни роман пун разумевања, саосећања и ванвременске мудрости. Изузетно благо и осетљиво описује крхки немилосрдни свет који се мења с развојем савремених сила. Данас се много говори о овој незамисливо забаченој области као о геополитичком расаднику завера, ваздушних напада и сукоба, али Џамил Ахмад, мајстор приповедања, богатим и узбудљивим гласом открива нам изнутра чаролије ове древне културе одане појму части.

Џамил Ахмад послушао је савет Марка Твена и писао је о ономе што познаје. А његово знање дубоко је и мудро, јер је и сам живео међу овим чврстим страшним људима о којима се мало зна, и не приказује их ни као романтичне хероје ни као зликовце, него у свој њиховој страшној отпорној лепоти.
The Independent

Од самог почетка толико вам је стало до дечака да не можете престати да читате. Ликови, прича и места приказани су јасно, саосећајно и проницљиво. Писац нас води са собом на путовање ’планинским областима одметничких племена’ које смо до недавно знали само по бомбама и мецима.
Стив Инскип"



   Када се нађете на месту где се спајају три државе, где се дивља лепота природе судара са њеном суровошћу, а пустињске олује и ветрови који носе најситнија зрна песка стварајући густ вео који чини да вам сваки удах чистог, свеже ваздуха буде вреднији од највећих богатстава овога света упознаћете свет строгих правила, свет у којем је колектив све, а појединац тек зрно песка у пустињи.

      Књига Џамила Ахмада "Лутајући соко" се нашла у најужем избору за књижевну награду The Man Asian Literary Prise (књижевну награду која се додељује азијском писцу за најбољи роман написан или преведен на енглески језик) и представља колекцију прича које паучинасте нити повезују у роман о суровим кодексима племена која живе на тромеђи Ирана, Пакистана и Авганистана. Ахмад који је радио у државној служби у деловима Пакистана уз које се данас често помиње реч "безакоње", написао је дело о људима и племенима са којима се сусретао током свог живота.

     "Лутајући соко" чини девет међусобно повезаних прича које спаја нит представљена у лику дечака Тор База, односно Црног Сокола. Рођен је из забрањене љубави при чему су њеови родитељи прекршили строги племенски код, а одгајали су га многи људи.

Непосредно, он повезује ових девет прича чинећи роман који ће нас за неких сат или два приковати за фотељу. Кроз странице овог романа посредно или непосредно, пратимо одрастање и живот Тор База који се појављује у различитим улогама: као сироче, дечак који иде од једног старатеља до другог, обавештајац, водич, макро. Тор Баз, Црни Соко, лута од племена до племена, сусреће људе који се боре под различитим заставама и жене које ризикују све ако прекрше законе части свог друштва. Иако га животни пут води од племена до племена, он заправо не припада ниједном од њих, али с лакоћом стиче поштовање сваког на кога наиђе.

Аутор нам ближе представља суров пејзаж и услове живота, али и људе које је срео и упознао за време свог радног века: племенске вође које на својим састанцима суштину исказују кроз поучне приче, параболе; мушкарце који своје животиње боље третирају од својих жена; жене које поред свих граница које постављају традиција и обичаји успевају да утичу на доношење битних одлука везаних за племе; децу која инстинктивно знају коме да верују.

Радња романа је смештена на тромеђи Ирана, Пакистана и Авганистана. Аутор романа, Џамил Ахмад нам пише о судару традиције и модерног, о животу номадских племена и људи у градовима, различитој, а опет истој култури. И једни и други имају своје законе, обичаје и правила, гнушају се лошег и злог, а кличу љубави и доброти. Много тога има у ових 160 страница. Толико хумора, мудрости, поуке је уткано у ове редове на тако спретан начин, да свакоме приближи ову причу. Читајући "Лутајућег сокола" имате утисак да седите крај камина у коме ватра тихо гори, ушушкани сте и уз шољу топлог напитка слушате причу једног деке који вас својим речима води до далеких земаља у нека времена која би можда требало да се сврстају у прошлост, а опет чине нашу садашњост скривену у лепотама природе, на тромеђи ових држава.

На крају, „Лутајући соко“ се може посматрати као јединствен путопис, неуобичајеног стила, а исто тако и као извор поука, мудрих мисли које би требало да дотакну душу читалаца.

Каква је водиља савест ако теши зликовца у његовим злоделима спремно колико и другог човека који се бори против неправде. Никада нисам видео човека којега истински гризе савест. Савест је сиромашни рођак који живи у богаташкој кући. Мора стално да буде ведар. Мора увек да буде весео да га не би избацили.

"Лутајући соко", Џамил Ахмад

Нема коментара:

Постави коментар