Рецензија романа "Бајка над бајкама - Два цара"


Синопсис:
"Епска фантастика према мотивима бајки и песама на којима су одрастале генерације.

Сенка је слепа, али има немушти језик и разуме животиње. Прогоне је мрачне силе, али се, случајношћу или вољом богова, око ње окупља и мала дружина хероја с моћима које превазилазе људска ограничења. Древна мапа извезена магичним нитима крије тајне које ову девојчицу могу довести до оружја потребног да се победи прастаро зло, пре но што јунаци буду невољно увучени у ратни вихор који се неумитно надвија.
Са једне стране је царевина која већ двадесет лета истрајно шири своје границе, решена да освоји свет. Амбиције хурскога цара непрекидно распирује ала, древна неман притајена у његовог царици. Уз њега су и највећи од свих јунака, заклет да га вечно служи, и најстарија од свих вештица. Њена кћер остала је с друге стране, уз некада моћну царевину недавно изашлу из раздобља безвлашћа. На непокорној земљи другога цара је и тајни улаз у доњи свет, где је пре много векова одложено једино оружје које алу може трајно поразити. Сукоб два цара зато изгледа неминован, а тај окршај ће обликовати и судбину света."


Крила лептира

У шумици санак снила
једна дивна добра вила,
како има дивна крила,
лепа к'о што лептир има.
Песма ју је пробудила
док је зора још рудила,
ластавица пој појала,
сва природа бујала.
Лице јој је обасјао,
Сунца зрак је поздрављао!
Њена крила златио
топлотом је грлио!
Крила фина паучина,
од осмеха девојчина,
лепша него лептирова!




Рецензија романа "2084", Александра Тешића, књига као предсказање будућности

Уместо синопсиса:

„Александар Тешић је одлучио да направи књижевни заокрет, те читаоцима понуди нешто сасвим ново и другачије. Након два радо читана серијала у којима је дао своју верзију српске јуначке прошлости, поново је побегао из садашњости – али овог пута унапред, у 2084. годину. Додуше, актуелни проблеми и дилеме које муче савременог човека су и те како заступљени у Тешићевом новом роману. Писац је, под кринком научне фантастике, написао до сада најличнији роман и у њему изнео своје ставове о свету у којем живимо.

Користећи се дистопијом и сатиром, Тешић нас води седам деценија у будућност, у протекторат Србију и Београд на Води. Његово виђење наше (могуће) будућности ће, сигуран сам, испровоцирати многе. Тешић је, наиме, убеђени антиглобалиста и то у роману 2084. не крије. Роман сједињује политичке ставове аутора и познате жанровске научнофантастичне мотиве.

Поред утицаја Орвела и Дика, верзиранији ће уочити и трагове Домановића и Нушића. Тај сатирични слој романа је веома важан, он даје особеност и посебан шмек. Теме којима се Тешић бави су озбиљне, од њих зависи опстанак људске врсте и живота на Земљи, али писац себи даје одушка и поиграва се судбином човечанства на себи својствен начин. Једно је сигурно – 2084. представља Александра Тешића у светлу у коме га до сада нисте видели.” – Ђорђе Бајић, писац