Рецензија романа "Чудо", Р. Х. Паласио или како књига дотакне душу и растопи срце

Синопсис:
"Август Пулман је знао да није обичан десетогодишњак. Осим што је на игралишту често крио лице испод астронаутске кациге, радио је све што раде и остала деца његовог узраста: јео сладолед, шутирао лопту и играо игрице на компјутеру. Ипак, навикао је да људи гледају и упиру прстом у њега сваки пут када изађе на улицу. Навикао је и да га називају наказом.

Аги је дечак рођен с деформацијом лица због које никада није ишао у школу нити је стицао нове другаре, али се у породичном дому осећао безбрижно и вољено. Међутим, када његови родитељи одлуче да је време да изађе испод стакленог звона и упишу га у школу, почињу Агијеве муке: треба се изборити за своје место у новом окружењу – избећи малтретирање, ругање и одбацивање.

Борба с предрасудама не мучи само Агија, већ и његове родитеље, сестру, наставнике и малобројне другаре. Сви они се на различите начине суочавају како са својим доживљајем Агија тако и с реакцијама околине."



Не знам да ли сте чули за роман "Чудо" који је написала Р. Х. Паласио. Морам призати да ја нисам све док случајно нисам налетела на трејлер за истоимени филм који је рађен управо по овом роману. Прича ме заинтересује, па не будем лења него потражим нешто више о роману и самој ауторки. 
Р. Х. Паласио је двадесет година радила као дизајнер корица за књиге, и двадесет година жудела за писањем. А онда јој се жеља испунила. "Чудо" је њен дебитантски роман који је за изузетно кратко време достигао велику популарност код читалца свих узраста и успео да покрене неколико важних тема о деци другачијој од остале. Због озбиљности теме овог дела, ауторка је чест гост у америчким школама. Р. Х. Паласио живи у Њујорку, са двојицом синова, два пса и једим мужем.

     Бити различит од других је изузетно тешко. Било да се разликујеш по музичким афинитетима, или по начину на који се облачиш, бавиш се неким необичним хобијем, или пак по физичком изгледу... Деца, ма колико наивна, невина и мила била, умеју да буду веома окрутна. Када је реч о физичком изгледу, одралси такође знају да буду груби и окрутни. Посебно је тешко ако имаш само десет година и по први пут крећеш у школу. Ако при том није да изгледаш чудно због фризуре, већ услед комбинације гена од рођења имаш деформитет лица, прођеш кроз многобројне тешке операције како би изгледао приближно "нормално" и још увек не испуњаваш стандарде "нормалног" које поставља друштво око тебе живот је веома тежак. Упознајте Августа Пулмана, једног обично необичног дечака. 

     Август, Аги како га зову је дечак који нас увлачи у своју причу и који се нама увлачи у срце и најдубље делове душе већ у првим редовима овог романа:
"Знам  да  нисам  обичан  десетогодишњак.  Мислим,  наравно, радим ја и обичне ствари. Једем сладолед. Возим бицикл. Шути­рам лопту. Имам Иксбокс. Све ме то чини обичним. Ваљда. И осећам се обично. Изнутра. Али знам да од обичне деце дру­га обична деца не беже вриштећи са игралишта. Знам да у обич­ну децу не пиље куда год да крену.
Кад бих пронашао чаробну лампу и добио само једну жељу, пожелео бих да имам обично лице које нико никада не примећује. Пожелео бих да могу да прођем улицом тако да ме нико не погледа па онако упадљиво скрене поглед. Ево шта ја у ствари мислим: једини разлог што нисам обичан јесте то што ме нико други тако не види."
     Оваквим почетком романа, Паласио чини да Аги на самом почетку освоји срца читалаца. Ово је једна озбиљна тема, која се некако увек избегава. Различито је одбојно, страшно, често неприхватљиво, премда тако не би смело да буде. Подршка породице је изузетно значајна у животу овог дечака. Чланови породице га обасипају љубављу и пажњом, знају да је његова суштина,бит његовог малог бића дивна и да ништа не може да га наружи. Јер Аги је леп изнутра. Суштински диван, мио, обично необични дечак. Међутим, живот га је научио да то није тако. Због тога је често на игралиште ишао са астронаутском кацигом. Свестан је он да је битно какав си изнутра, а не како изгледаш, али признаћете, умори се човек, а не десетогодишњи дечак од ситуација у којима се људи згражавају, уплаше и чак гаде његовом изгледу. 

    Књига нам описује Агијев полазак у школу, у пети разред. Признаћете није му лако. Роман је писан из перспективе више ликова - Агија, његове сестре Вије, као и пријатеља Џека, Џастина, Самер и Миранде. Овакав стил писања нам приказује различита виђења овакве ситуације. Деца, људи са синдромом који има Аги (Тричер Колинсов синдром) не налазе увек подршку, не успевају да победе и изборе се за своје право да буду једнаки са другима, али када се ситуација сагледа из више углова, схватите да није само њима тешко. Тешко је и њима блиским људима, породици и пријатељима. 

     Ово је роман који се бави психолошким насиљем које дете може трпети од вршњака, али и одраслих који би требало да буду пример деци, да их уче правим вредностима, као и томе да смо у животу сви једнаки, без обзира на изглед, расу, образовање... Аги се са оваквом врстом насиља, пасивне агресије бори као да му у грудима куца лавље срце. И на крају схвата да није сам. Дело овакве тематике, заслужује посебно место у књижевности намењеној деци и младима, али и одраслима. Искрено, мислим да би било одлично, када би се "Чудо" нашло у школској лектири како би се прича о оваквим херојима раширила и прилижила свима. 

   Паласио нас учи да живот није бајка, није лак, али да свако има своје место под сунцем... Лепота је унутар сваког од нас. Само је питање да ли ћемо је прихватити... Исто тако, не треба да тежимо да се уклопимо у масу. Суштина је у томе да сви уживамо у својим различитостима.


П. С. Код нас је књигу објавила издавачка кућа Дерета, а можете је набавити и у Делфи књижарама.

6 коментара:

  1. Svakako cu pronaci knjigu da je procitam pre nego odgledam film. Hvala na preporuci!

    ОдговориИзбриши
  2. Одговори
    1. Аги је 💙
      Хвала што објављујете овако дивне књиге.

      Избриши
  3. Uzela sam je iz gradske biblioteke da je procitamo i sin i ja...Doduse ja sam prvo odgledala film koji mi se veoma svideo...Hvala na recenziji knjige.

    ОдговориИзбриши
  4. Нема на чему :) Ја ћу филм тек да гледам. Књига је дивна 💙

    ОдговориИзбриши