Рецензија романа "Гробље кућних љубимаца", Стивен Кинг

Синопсис:

"Смрт, ђаволски сигурна у себе, постала је једино чему се моле.

Породица Крид започиње нови живот у прелепој кући у Мејну, малом, руралном месту. У новом окружењу све је бајковито, превише добро да би било истинито. Злокобна тајна која вреба надомак куће врло брзо ће се поиграти са породичном идилом.

Када несрећна судбина задеси породичног мачка Черча, на наговор суседа, Кридови одлучују да га закопају на старом индијанском гробљу иза куће. Међутим, наредног дана, мачак се враћа кући, али није исти као пре. А онда настаје прави ужас - следећи трагично страда њихов млађи син.

Застрашујуће зло, горе и моћније од самог пакла, натераће их да пожеле да смрт постане њихово једино уточиште."


*     *     *
     Мислим да не постоји особа на планети која није чула за мајстора хорор фантастике, човека чије вас књиге држе прикованим и терају вас да их прочитате готово у једном даху - Стивена Кинга. За њега можете мислити све и свашта и вероватно ће већи део бити тачан. Његове књиге су заиста страшне. Од њих ће вам се кожа најежити, освртаћете се на сваки шум... Његове ликове ћете лако заволети, то су обични људи као и ви... Али догађаји и ситуације у којима се они нађу су све, сем обичних. Премда ће на први поглед све изгледати мирно и фино, код Кинга зло чучи у неком буџаку и крије се иза угла. Он се не либи тога да убије своје ликове, комбинује неспојиво и оно што је најважније своју свест да зло понекад заиста победи у реалном животу, он утка у своја дела као паук у своју паукову мрежу, а читаоци се у њу безнадежно упетљају.
     Када су га упитали који је његов роман најстрашније, одговор је био следећи:

"На питање (које ми често постављају), коју од мојих књига сматрам најстрашнијом, одговарам лако и без оклевања: Гробље кућних љубимаца, иако она можда није та која највише плаши читаоце. Ако је судити по пристиглој пошти, то је вероватно Исијавање. Нерв за смех, баш као и онај за забаву, код различитих људи налази се на различитом месту. Знам само да сам Гробље кућних љубимаца ставио у фиоку, мислећи да сам коначно отишао предалеко. Време је показало да нисам, бар кад је реч о ономе што је читалачка публика била спремна да прихвати. Сигуран сам да сам отишао предалеко у односу насвоја осећања. Најједноставније речено, био сам ужаснут написаним штивом и из њега изведеним закључцима."

     Књига Гробље кућних љубимаца је на мене оставила сличан утисак. Током целокупног читања осећала сам нелагоду и грч у стомаку. Оставаљала сам књигу и у више наврата желела да одустанем од читања, али ме радозналост вукла ка њој. Читала сам је скоро два месеца. О чему се ту ради?

     Породица Крид се досељава у слабо насељено месташце на чијем колеџу Луис, по занимању лекар, добија посао. Са њим долазе жена Рејчел, кћи Ели, синчић Гејџ који је тек стао на властите ноге и мачак Черч.
Веома прометан пут испред њихове куће узрок је смрти бројних кућних љубимаца што је и разлог постојања гробља кућних љубимаца у шуми иза њихове куће. Несрећна судбина ће задесити и љубимца породице Крид, мачка Черча, што ће тешко пасти малој Ели.
Послушавши суседа Џада Луис одлучује да сахрани мачка на старо индијанско гробље након чега би четвороножни љубимац требао да се вратит у живот. То се заиста и догађа, мачак се следећег дана враћа кући, али ускоро ће се испоставити да баш и није исти као пре. 
Исти је проблем задесеио и Џада који је свог повраћеног пса морао да убије. Ипак, све то није ништа у поређењу са ужасом који ће задесити Кридовее када камион прегази малог Гејџа.

     Након читања првог дела књиге, врло је јасно шта ће се даље дешавати, читтаоци само могу да наслуте ужас који следи. Оно што је мртво треба да остене мртво и ту је крај... Али шта се деси када су туга и бол толики да човек не преза ни од чега? Када одлучи да узме ствар у своје руке и упусти се у борбу против природног, не слутећи да је само, исконско зло оно што га гура напред?  

     Ово дело објављено је 1983. године, а инспирација да га напише је Кингу дошла када се са својом породицом доселио у околину Орингтона, да би држао предавања на универзитету који је некада давно похађао. Њихова кућа налазила се поред цесте којом су (као и у књизи) даноноћно јурили камиони, због чега су деца у комшилуку направила гробље за њихове кућне љубимце. Када је мачка његове ћерке задесила тужна судбина, Кинг је био приморан да га сахрани на гробљу и да објасни ћерци шта се догодило. Након неколико дана јавила му се мисао о томе шта би било кад би се мачак вратио (из мртвих) кући: "Након што се ово догодило, помислио сам, шта би се десило да је неко дете настрадало, јер смо имали непријатно искуство са нашим сином Овеном, који је истрчао на улицу, али смо били довољно брзи да га шчепамо и зауставимо. Након ових догађаја јавила ми се идеја за роман."

     Сама чињеница да је истинити догађај био окидач за стварање овог дела, чини га још страшнијим...


Нема коментара:

Постави коментар