Предраг Огњеновић, „Уметник – homo libertatis“ - анотација поглавља

 Предраг Огњеновић, „Уметник – homo libertatis“, Психолошка теорија уметности, Институт за психологију, Београд, 1997, стр.117-172.

·      Може ли сам уметник да да нешто више но што нам даје његова уметност?
·     Може ли неким погледом изнутра уметник истовремено бити и поуздан известилац науке?

      Може, али у јасно ограниченој улози, и то не у улози нечег што ће разрешити дилеме у науци, већ нечег што ће помоћи да се из гомиле идеја, подрже неке од њих, оне најбоље.

Према томе ово поглавље се бави:
1.      Спонтаним изјавама уметника о уметничком стварању и доживљавању;
2.  Налазима психолошких студија рађених на самим уметницима или људима из њиховог окружења.

Преузето са сајта www.artist-muse.com


О вези сна и уметности

      Повезивање сна и уметности је процес који траје вековима. Људи од давнина размишљају о њима и увиђају сличност. Та веза се најчешће сводила на „убацивање“ сна у прозу, поезију, слике...
Мориц Ешер, Алфред Кубин

      Сан има значајну улогу у избору тема које ће се користити у уметности. Неки уметници, као нпр. Дикенс, тврде на никада у сну нису видели ни један свој лик.
      Сан може да има усмеравајући утицај на сваког човека, а како ће га он користити је нешто друго. Инспирацију код уметника можемо да прикажамо као сањање на професионалном језику (банкари J).
      Проблеми код овако схваћене везе сна и уметности:
1.     Разликовање критеријума спавача и човека на јави – оно што је у сну узвишено, на јави може бити безвредно;
2.      Оно што је вредно у сну, лако се преноси на јаву.

Уметници од сна добијају модел, дирекцију за решење неког проблема, а то се заправо ДЕШАВА СВИМА И КАРАКТЕРИШЕ СВАКОГ!

Изјаву „Снови свих људи су понекад веома креативни“ – треба условно посматрати због тога што је човек управо онолико креативан колико му снови то омогуће, бришући старе клишее и правећи простор за нова решења.

„Манифест надреализму“, Андре Бретон → појавом надреализма јавно је прокламовано велико отварање уметности према сну. Манифест је позив уметности да се окрене према сну, али не и да се она сведе на пуко пресликавање сна. Отварање према сну представљало је слободу изражавања несвесног дела личности (Фројд: сан је канал комуникације са несвесним).
Иако је примарно схватање надреализма апсолутна стварност. Ипак,надреалисти захтевају замену рационалног за несвесно. Траже свет слободе у простору (Фројд: робовање нагонима). Сан је за њих метафора за иреалност односно представља неостварене жеље.
Потребно је приближити се језику сна да би се постигао хипногени ефекат, постигла уметност.

Уметност као екстернализовани сан: експеримент Лабораторије за експерименталну психологију → резултати спроведеног експеримента показују да су снови описани у уметности јачи у евалуацији, али слабији у активитету (живости),  у односу на тзв. реалне снове неуметника (студената). На директно питање – Да ли сматрате да снови утичу на стварање у уметности? – одговори су различити. Највише их сматра да снови имају индиректну везу са стваралаштвом.

Ставови уметника о стварању

Ставови уметника о стварању – мистификаторско, запоседају нас духови, ђаволи, музе.
Са једне стране имамо опуштеног уметника који пушта своју руку да лута, а са друге педантног сакупљача правих вредности.

Ставови уметника о стварању

Према разлчичитим истраживањима најизраженије особине код уметника су:
      Осетљивост (може бити когнитивна и емотивна. У интерпертацији уметника има претежно когнитивно значење. Под тим уметници подразумевају однеговано чуло за опажање догађаја који поред лаика остају непримећени. Она подразумева способност да у трену пронађемо боља решења, крчкање унутра – рад који се непримећује).
      Самосталност (изграђена индивидуалност);
      Посвећеност (хијерархија мотива таква да је све у служби уметности);
      Вредноћа;
      Креативност;
      Радозналост (делимично се преклапа са остљивошћу);
      Интелигенција.

    

Нема коментара:

Постави коментар