О "Малом Принцу" vol. 1 - Деловање Егзиперијеве биографије на настанак "Малог Принца"

Антоан де Сент-Егзипери (Antoine Jean-Baptiste Marie Roger de Saint-Exupéry) био је познати француски писац и пионир ваздухопловства. Рођен је 29. јуна 1900. године у француском градићу Лиону, као треће од петоро деце.
    
        Као дечак маштао је о различитим авантурама и желео је да постане поморски официр. Године 1919. полаже писмени део пријемног испита за упис на Поморску академију, али није успео да положи усмени део, тако да није могао да упише академију. Због тога 1920. године уписује Школу лепих уметности (L'école des Beaux-arts), смер архитектура. На упису у Поморску школу тема писменог задатка је била „Утисци војника који се вратио из рата“. „Егзипери је испод наслова написао једну једину реченицу: `Нисам био у рату, па према томе, нипошто не желим да говорим намештено`“ (Марјановић 1998: 531). Већ тада Егзипери указује на то да треба писати о оним стварима које смо стварно доживели и искусили. У скоро свим својим делима он ће се користити својим искустивима, како из професионалног живота као војника и пилота, тако и из приватног живота (сматра се да је лик руже из Малог Принца настао по узору на његову супругу Консуело).
            Иако је летење у то време било изузетно ризично и опасно, Егзипери се придружио француским ваздухопловним снагама 1921. године и тада савладава управљање авионом. Одбио је каријеру у ваздухопловству како би задовољио породицу своје веренице Луисе де Вилморин (Louise de Vilmorin) и прихватио је канцеларијски посао у Паризу. Међутим, веридба је отказана након три месеца, и до 1926. године Егзипери лети као поштански пилот у Северну Африку. То је било изузетно опасно пошто су авиони тада имали мало инструмената за управљање и отворен кокпит. Његова траса у тој ваздушној пошти ишла је од Тулуза до Дакара. Постаје управник Кап Џуби (Cap Juby) аеродрома у Јужном Мароку. Године 1929. Егзипери се сели у Аргентину. Због многобројних опасности које доноси летење, Егзипери је доживео више авионских несрећа, али је успео да избегне озбиљније повреде.
Егзиперијева прва прича Авијатичар (L'Aviateur) објављена је 1926. године. Године 1929. објављује своју прву књигу Јужна поштанска служба (Courrier Sud). Ово дело поставља основ на којем ће се развијати и будућа Егзиперијева дела. Свим његовим делима су заједничка лична искуства једног пилота, тражење смисла живота и пута којим човек треба да крене. Ноћни лет (Vol de nuit), о искуствима стеченим у авиопошти, објављен је 1931. године и то је прво од његових битних дела које је награђено наградом за најбољи француски роман (Le prix Femina). Исте године се жени са Консуело Санцин (Consuelo Suncin).
            Покушавајући да изведе рекордни лет од Париза до Сајгона 1935. године, Егзипери се заједно са својим навигатором срушио у Сахари, 200 километара од Каира, баш као и приповедач у његовом роману Мали Принц. Егзипери и његов копилот су код себе имали само кафу, чоколаду и мало крекера. Убрзо су почели да доживљавају аудио и визуелне халуцинације. Након три дана без воде, на њих је налетео син неког бедуина и спасао их. Цео догађај је описан у његовом роману Земља људи (Terre des Homes), која је добила књижевну награду за најбољи роман Француске академије (le Grand prix du roman de l’Académie française).
            На почетку Другог светског рата Егзипери је летео у извиђачким мисијама за француске ваздухопловне снаге. Нека од ових искустава описао је у Ратном пилоту (Pilote de Guerre) из 1942. године. Када се Француска предала Немачкој 1940. године, Егзипери одлази у Сједињене Америчке Државе где наставља своју каријеру писца. Тамо пише Малог Принца (Le Petit Prince), објављеног прво на енглеском језику у Њујорку 1943. године, а у Француској неколико дана касније. Сматра се да је Мали Принц настао на основу свих његових претходних дела и да су сва његова лична веровања и убеђења о животу и људима написана у њему. У стварању Малог Принца присутна је „аутобиграфска пројекција писца у приповедача и главног јунака“ (Пијановић 2009: 26). Већина његових јунака, као и приповедач у Малом Принцу и он сам су пилоти тако да авиони имају значајно место и у његовом животу и у његовим делима. „Авион је не циљ него средство, алатка којом се врши рад и савлађује препрека, преко које се долази у додир са светом и природом; он је инструмент анализе, сазнања. Он је, такође, могућност за извршавање задатка, храбро и самопрегорно, и за остваривање људске солидарности и братства“ (Џакула 1982: 61).
У тренутку када је Мали Принц објављен, Егзипери се враћа у Европу, где се, заједно са слободним француским снагама, прикључује савезницима у борбама за ослобођење Француске. За време борби његова јединица пребачена је на Корзику и Егзипери је проглашен за њеног комаданта. Егзипери је 31. јула 1944. године послат на девету извиђачку мисију у оквиру припрема за савезничко искрцавање на југу Француске. Његов авион је оборио немачки авион и он нестаје негде на мору. Умро је радећи оно у шта је веровао и постао је француски и међународни ратни херој. Године 1998. на обалама Марсеја, француски рибар Жан-Клод Бјанко (Jean-Claude Bianco) у својој мрежи је пронашао идентификациону плочицу са Егзиперијевим именом на њој. Остаци његовог авиона пронађени су 2000. године у близини острва Риу код Марсеја, и са дна мора извучени 2003. године. Серијски број на пилотској кабини потврдио је аутентичност олупине.
            Од његових дела још издвајамо Писмо једном таоцу (Lettre à un Otagиe) из 1943. године и Тврђаву (Citadelle) која је постхумно објављена 1948. године. Као и у Тврђави и Земљи људи, и у Малом Принцу пустиња има посебан значај – то је „место пишчевих судбоносних доживљаја и нека врста опсесивне метафоре“ (Џакула 1982: 62).

Литература:
1.         Марјановић 1998 - Воја Марјановић, Дечја књижевност у књижевној критици, БМГ,  Београд, 1998.
2.         Пијановић 2009 - Петар Пијановић, „Укрштање бајколиког и митског наратива у роману Мали принц Антоана де Сент-Егзиперија“, Иновације у настави, вол. 22, бр. 3, Учитељски факултет, Београд, 2009, стр. 25-39.
3.         Џакула 1982 - Брано Џакула и други, Француска књижевност (1933-1970), Нолит, Београд, 1982.




Нема коментара:

Постави коментар