Kњига за сва времена "Мали Принц"

            Kњига за сва времена  -  "Мали Принц"  


Свет књига нас води на она места до којих никада не бисмо стигли. Кроз судбине својих јунака књижевност нас упознаје са животима људи које никада не бисмо упознали. Већина људи има бар једну књигу коју често и по ко зна који пут чита, тражећи у њој одговоре за разне проблеме у животу. У такве књиге можемо сврстати и Егзиперијевог Малог Принца. Прво читање ове књиге у дечијем узрасту карактерише Малог Принца као причу о дечијој машти, лику змијског цара који је појео слона, овци у кутији и необичном дечаку са друге планете. Читајући ову књигу дете не схвата све њене поруке и значења, њену комплетну суштину. Касније читање представља причу која нам сваким новим читањем открива своја нова значења и показује како је могуће створити књижевно дело које ће на неуобичајен и занимљив начин привући пажњу свим генерацијама. Поновно читање Малог Принца у одраслом добу доноси и нове закључке: Мали Принц нас учи да је умереност кључ среће; превелика количина љубави доводи до охолости, не оплемењује нас; мање пријатни догађаји у животу омогућавају нам да лепе тренутке упамтимо и ценимо. Деца у Малом Принцу могу да виде пустоловину и да науче многе ствари о живот, а одрасли када зађу у суштину, у књизи могу да пронађу мудрост, суштину љубави и пријатељства.

Фотографија преузета са сајта http://labibliotecadearena.foroactivo.com

           Мали Принц је роман који објашњава искреност, усамљеност, успех, љубав, саосећање, страх, кајање, пријатељство, и све то чини савршено прецизно. Читање овог романа помаже читаоцу да разуме живот, и да другачијим очима посматра свет око себе.
            Читајући ово дело често се запитамо коме је намењено – деци или одраслима, као и ком жанру припада. Одговор на прво питање је – свима. Свако од нас, без обзира на узраст може да се препозна у овом делу и да пронађе одговоре на питања о суштини живота, о пријатељству, љубави, „озбиљним стварима“.
           Питање жанровског одређења Малог Принца има много различитих одговора и на неки начин сви су исправни и одговарајући. Сврстава се у различите жанрове: бајку, роман, роман-бајку или фантастичну причу.
            Мит, бајка, фантастична прича, парабола и роман су широко испрелетане у Малом Принцу. Конкретно га не можемо сврстати ни у једнан од ових жанрова, пошто по одређеним карактеристикама одговара свима.
            Бавећи се елементима бајке видимо да, насупрот најчешћем мишљењу, Мали Принц није чиста бајка јер не одговара свим критеријумима који се односе на бајку. Нема устаљеног почетка карактеристичног за бајку, нема фантастичних светова и бића, већ пилота који је доживео авионску несрећу. Низање догађаја није линеарно што је карактеристика бајке, већ је ретроспективно. Ипак, доста елемената одређује Малог Принца као бајку: медијативна формула, функција одласка, као и искушења на која Мали Принц наилази. При стварању ауторске бајке њени аутори фолклорну бајку преобликују у складу са сопственим идејама и замислима. Фолклорне и традиционалне мотиве усмене бајке у ауторској бајци замењују метафора и алегорија које су у великој мери присутне у Малом Принцу. Мали Принц је близак ауторској бајци и по свом проблематичном завршетку где дечак привидно умире, пошто његовог тела ујутру нема.
            Исто тако, елементи мита и приче су тесно испреплетани па је тешко одредити шта је доминантније у овом делу. Прича је световни мит у коме фантастично замењује свето. Мит преноси на други план оно што даје прича. Он тражи велику тајну, најважније откриће. У друштву које је изгубило осећај за праве вредности, Егзипери деградира мит у причу због окружења које је рационализовало све око себе и у коме нема простора ни одушевљења за дечију невиност, наивност и машту. У истој мери, Егзипери тежи ка томе да се поврати осећај за свето и суштински значајно, па опет упоредо са демитологизовањем користи његове суштинске одлике које се уклапају у његову, као и у потрагу његових јунака за смислом.
            Елементи параболе, тачније библијске параболе такође су веома заступљени у овом делу. Анализом Малог Принца у светлу библијске параболе указали смо на велики бој сличности са причама Новог Завета.
            Пошто по својој структури Мали Принц има романескну форму читајући књигу уочавамо карактеристике овог жанра које Мали Принц садржи: приповедање у првом лицу што је карактеристика психолошког романа, просторно-временска одређеност, циклична и ретроспективна структура дела, начин на који аутор представља критички однос детета на свет одраслих.
            Мали Принц садржи многе елементе фантастичне приче, басне и параболе (хришћанске параболе, у којој можемо препознати делове јеврејске дидактичке приче – мидраш), али можемо рећи да је ово дело најближе роману и бајци. Закључујемо да је Мали Принц хибридна форма, роман-бајка, у којој су изражени елементи мита, параболе и фантастичне приче.
            Ипак, без обзира ком књижевном жанру припада Мали Принц је дело намењено и деци и одраслима, које не познаје границе. Егзипери настоји да отуђеност међу људима замени осећањима, вредновањем света на дечији начин – искрено.
            Малог Принца често представљају као веселу, дечију књигу, док се заправо ради о поуци датој у сликама. Међутим, ова књига се завршава у жалости и у сузама – „Не остављајте ме тако тужног: брзо ми пишите да се вратио...“[1] Прича се завршава тужним, црно-белим цртежом пустињског предела, а исто тако Мали Принц ни једном није нацртан како се смеје.
            Овај роман-бајка може се читати у светлу тумачења реалција између деце и одраслих и значају правог пријатељства. Други слој читања Малог Принца односи се на егзистенцијалистички утицај на настанак овог дела, односно на отуђеност и удаљеност људи, као и на њихов егоцентризам и стереотипе који су довели до тога. Такође, може да се повеже и са историјском ситуацијом, као алузија на Други светски рат. Читање Малог Принца као хришћанске приче повезује нам ово дело са многим симболима (змија, пустиња, вода, смрт) и причама из Библије (Христово искушење у пустињи, протеривање Адама и Еве из Рајског врта, страдање Исусово, сусрет са Самарићанком)  и омогућава да Малог Принца посматрамо као христоликог јунака.
             Прво чему нас Мали Принц учи је да је једноставније гледати помоћу срца и маште, него помоћу очију и на основу чињеница. Егзипери нам одрасле особе приказује као усамљене људе који су изгубили способност да разумеју и посматрају и оно што се налази испод површине, док Мали Принц и пилот подједнако разумеју усамљеност међу људима и њихову неспособност да виде даље од површине. Одрасле особе које Мали Принц упознаје су изгубљене и саме, и не знајући како, ослањајући се једино на чињенице, док су у дечијем свету, емоције и „битне ствари“ посматране помоћу маште и дубљег разумевња, при чему не морају да виде нешто да би веровали да то постоји. Иако се сматра да дете због своје незрелости свет поима једноставније, овим делом уводи се парадокс – најтеже је очувати способност наивног доживљавања света. Када Мали Принц треба да се растане са лисицом, која је желела да је он припитоми, она му открива тајну да човек једино срцем добро види и да је права истина невидљива очима. Лисица, која је провела дане посматрајући људе и њихове навике, омогућила му је да схвати шта управља  људима, а то су искључиво материјалне ствари, при чему они не виде ништа осим богатства и положаја. За разлику од деце и људи који знају који су њихови циљеви у живот, већина одраслих особа је увек окренута тривијалним стварима као што су моћ и материјална богатства.
            Још једна важна порука коју нам пружа Мали Принц односи се на значај очивања правих пријатељстава у нашим животима. Пријатељство даје значај и смисао животу који ништа не може да замени. Током разоговора са лисицом, Мали Принц учи следеће: „Људи немају више времена да било шта упознају. Они код трговаца купују сасвим готове ствари. Али како нема трговаца који продају пријатеље, људи више немају пријатеља.“[2] Ако погледамо око нас, видећемо да су богатство и социјални статус превазишли првобитне критеријуме које су људи имали при избору пријатеља, као што су поверење и саосећање. Када Мали Принц сретне неколико хиљада ружа, насупрот јединственој ружи на његовој планети, он није одустао од љубави коју осећа према својој ружи, иако је у  врту угледао много сличних њој. Једноставно се позвао на своје пријатељство са лисицом: „И моја лисица је била таква као ви. Била је само лисица слична стотини хиљада других. Али ја сам од ње створио свог пријатеља, и она је сада једина на свету.“[3] Мали Принц бира ружу међу хиљадама других. 
            Споља је Мали Принц, мален растом, нежан и крхак, али је у унутрашњости свог бића јачи од већине одраслих људи. Таквом особом чини га љубав. Он је по свом понашању право дете. Искрен је, знатижељан, отворен и радо учи. Понајвише се истиче његова искреност и свеопшта неисквареност. Путујући астероидима, упознао је различите врсте људи и није могао да разуме смисао њихових постојања. Запањила га је бесмисленост, бесциљност и бескорисност њиховог рада, њихова уображеност и егоцентричност, као и одсуство љубави и разумевања према другима. Ружа Малог Принца је за њега посебна, јер је у њу улагао велики труд и сву своју љубав. Све остале руже су се у животу Малог Принца појавиле случајно и нису биле његови пријатељи. Пријатељство и љубав су вредности без којих људи не могу да живе. Зато их морамо чувати од свих искушења, као што је Мали Принц своју ружу чувао од свега.
            Егзипери нам у свом делу дочарава стваран свет и поручује нам да морамо да схватимо истину о себи. Он жели да сви људи буду што сличнији Малом Принцу. Иако је пуна горке критике упућене одраслима који не могу да схвате чак ни најједноставнију истину о себи, ова алегоријска прича о тешком путу пријатељства и љубави, прожета је хумором, ведрином и оптимизмом. Скривајући се иза дечака златне косе који напушта Земљу у нади да ће наћи своју ружу читаву и недирнут, Егзипери нас на крају приче оставља са вером да ће се у мору умишљених, пијаних, хладних и себичних становника ове планета наћи они који ће схватити жртву Малог Принца и потражити снагу да крену као и он путем љубави и одговорности.
            Човек је друштвено биће; одређују га љубав, пријатељство и рад, прожети искреношћу и истином. Ако нам нешто од тога недостаје, или то не пружамо другоме, настаје јаз који је тешко премостити. Људи су усамљени и отуђени једни од других, али још увек постоје они попут Малог Принца који верују да се живот може променти.
            На свом путовању, Мали Принц је упознавајући друга бића упознао самог себе и много научио о животу и смислу живљења. Открио је колико му је ружа важна и колико ју је повредио својим одласком. Схватио је да су рад, искрено пријатељство, истина и љубав вредности без којих човек не може да живи, да се љубав гради стрпљиво и полако и да увек добијамо онолико колико другима дајемо.
            Ова слојевита и дубоко симболична књига говори о пријатељству, љубави, смрти, неразумевању, таштини, верности и глупости. Она је духовита, тужна и оптимистична. И ако се карактерише као дечија књига, с времена на време требала би је се присетити свака одрасла особа. На крају можемо да закључимо да ова књига оплемењује сваког ко је прочита и у људима буди они добро на које често заборавимо.
            На неки чудан начин, дечак златне косе, са друге планете успео је да нађе пут до скоро сваке полице са књигама и до срца свих који су икада прочитали ово дело. И то је суштински део његове магије...


           




[1]  Антоан де Сент-Егзипери, Мали принц, превела Мирјана Вукмировић, Пчелица, Чачак, 2010, стр. 95.
[2] Исто, стр. 69.
[3] Исто, стр.72.

Нема коментара:

Постави коментар