О читању...

О читању...


"Једног дана прочитах једну књигу и цео живот ми се променио. Још на првим страницама осетих моћ књиге толико да ми се учини како ми се тело од столице и стола за којим сам седео одвојило. Но, упркос осећају да ми се тело одваја од мене самог, као да је моје биће потпуно и као никад до тада било на тој столици за столом, и не само у мојој души, књига је свој утицај показивала у свему што ме сачињавало. Толико моћан утицај да са страница које сам читао, осетих како ми у лице шикљају светлосни зраци: светлост која је истовремено и прочишћавала и помућивала сву моју свест. Помислих како ћу са том светлошћу изнова створити себе, осетих да ћу са овом светлошћу скренути са пута, у тој светлости запазих сену живота који ћу касније упознати и којем ћу се касније приближити."
Орхан Памук




*     *     *

Умеће читања једна је од основних и највреднијих човекових способности. Човек се још у раном детињству среће са неком врстом писаног текста који је прилагођен његовом узрасту. За време школовања човек се укључује у процес умећа читања што прописаних садржаја, што текстова по властитом избору, а после дорађује и профињује своје потребе и читалачке навике.
Када се спомене реч читање, најчешћа је асоцијација на књигу као предмет читања јер је књига једно од старијих средстава извора информација и знања, и још увек незаобилазан чинилац изграђивања опште и личне културе.
Ипак, све чешће се говори о кризи књиге и читања. Као и многе друге ствари, тај друштвени проблем најгрубље се рефлектује на образовање. Наставници и учитељи сечесто жале да ученици све мање читају и да показују одбојност према такозваној обавзној лектири (да не говоримо о својевољном читању у слободно време), а један од најважнијих задатака школе јесте да развије љубав према књизи – у најширем смислу те речи.
Задатак школе је да развије ученика у спретног читаоца. Најважнија способност, коју је традиционално образовање најмање успешно развијало, јесте способност да се након редовног школовања самостално настави са учењем. Примењено на наставу књижевности то би значило оспособити ученика у току формалног образовања да стекне вештине које ће му у будућем животу омогућити да: самостално изабере књигу, без посредника ужива у читању, са сигурношћу разговара о вредностима књига и зна их препоручити некоме..

*     *     *

"Најгоре књиге читају књижевни критичари, они који морају читати све.
Лошим књигама се морају бавити и они који имају пријатеље писце.
Најлепше је онима који немају обавезу према књигама и писцима и могу читати само оно што воле."

Душан Радовић


Нема коментара:

Постави коментар