Први српски буквар - буквар инока Саве

Први српски буквар - буквар инока Саве


„Буквар је прва ученичка књига и намењен је описмењавању: од писања косих и усправних линија и слова, преко усвајања речи и реченица, до читања првих књижевних текстова. Касније ће доћи бајке и народне песме, Том Сојер и Мали Принц, Јованча и Николетина Бурсаћ, Дох Кихот и Лаура, Беатриче и Наташа Ростова, Лотика и госпожа Дафина, Мајстор и Маргарита, Тонио Крегер и Аурелијано Буендија, Мерсо и Јозеф К. Аћим Катић и Доротеј. Али, чак и када га потоње књиге потисну, буквар је све време ту у нама, попут завичаја у којем је све почело.“ – Александар Јовановић. [1]

Буквар је прва књига којом бројне генерације почињу свој образовни пут и радо га се сећају током читавог живота. Са децом и унуцима га „уче“ више пута. Било да су родитељи, баке и деке, или учитељи.
Вук Караџић је једном приликом рекао: „Што Срби још почињу слабо књигу учити, и што је свака српска књига у читању часловаца и псалтира, томе је криво млого којешта; али што млоги уче по двије и по три године читати па опет не може да науче, него остане сврзислово, томе су само криви буквари и учитељи.“

Стицајем околности, великан из Тршића није знао да су Срби већ око 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи. Аутор је инок Сава, а штампан је код млетачког штампара А. Рампацета у Венецији 1597. године, после чега га је пратила судбина заборава и немара.



Једини данас познати буквар из времена средњевековне српске писмености и културне историје је Буквар, штампан у Венецији 1597. године, трудом игумана јермонаха Стефана и инока Саве. Он се сматра и првим ћириличким букваром на српскословенском језику. У размаку од само пет дана издате су две верзије истог садржаја, али различитих димензија и слога: први, 20. маја, на само два листа, и други, 25. маја 1597. године, истим словима, али другачијим преломом на четири листа.



У мају 2010. године Завод за уџбенике и наставна средства из београда обележио је 53. године постојања представивши критичко издање Првог српског буквара инока Саве из 1597. године.
Директор Завода, Мирољуб Албијанић рекао је на свечаности у Југословенском драмском позоришту да Први српски буквар инока Саве представља дар ђацима, студентима и професорима, као вредност која је модерна, а чува темељ српске писмености.
Завод за уџбенике жели да и убудуће буде део конкуретнтног и динамичног друштва које је, пре свега, засновано на знању. Али, Завод ће и убудуће бити један од најважнијих чувара културне баштине и значајних дела на којима почива све оно што данас имамо или јесмо“, изјавио је том приликом Албијанић.

 Свако детињство краси један буквар, као прозор у свет истине. Таква књига се чува у ризницама кућних библиотека као најсветлија реликвија. Буквар инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писмима, абецедарима и азбучницима.



Први српски буквар инока Саве је значајан не само историјски, због тога што је то прва књига по којој су Срби учили да читају, него и по свом педагошко-методском карактеру за своје време. Рађен је по синтетичкој методи, која полази од слова, тј. гласа као елемента у настави читања. Начином на који су садржаји распоређени, овај буквар за тадашње доба прави прави преокрет у настави читања, јер је усвојио гласовну методу, далеко пре него што се она појавила у школама.
Узимајући овај буквар као полазну тачку, свако може да крене путем на коме ће му се указати онај бескрајни планински венац – Хомер, Есхил, Софокле, Лао Це, Данте, Шекспир, Сервантес, Вијон, Рабле, Гете, Гогољ, Чехов, Достојевски, Рилке,Џојс, Музил – венац који чека да нас понесе увис. На пут према том планинском венцу извео нас је, својим букваром од два листа, „најмањи међу иноцима“, јермонах Сава из Дечана. Он нам је пут показао, а на нама је докле ћемо – докле у даљину и висину – тим путем стићи“ - Љубомир Симовић.






  1. [1] Преузето из текста „О зборнику“ из „Буквари и букварска настава код Срба – зборник радова“, Педагошки музеј, Београд, 2010;

Нема коментара:

Постави коментар