Магијска и религијска схватања људи

Магијска и религијска схватања људи

„Магија је посебна уметност, базирана на постојању природних снага, мало или никако познатих, и обично скривених од људске моћи. Познавати те снаге, управљати њима, усмеравати их и, у одређеној мери их користити, то је предмет магијске уметности. Између оног ко уме и онога ко ради у модерној лабораторији не постоји разлика у методи, осим у изражавању кроз које се она показује. Она је надахнута истим принципима.“
Ј. П. Спилмонт, Магија, Дечје новине, 1988., стр. 18.



            Када кажемо реч магија, имамо асоцијације на нешто скривено, тајно, понекад и злослутно. Реч магија често има конотацију лошег, тајанственог, мрачног, против Бога а са Ђаволим. У свету езотерије се дају разне дефиниције магије – магија је изазивање промена где је сасвим у реду правити промене, ако оне неће никоме нашкодити.
            Магију је тешко једнозначно дефинисати, јер су различити људи у разним епохама овом термину и појму давали различито значење, тумачење и смисао.
            Током историје, ишло се из једне у другу крајност – од тога да је магија божанска уметност, па до сатанизације сваке радње која би могла да има магијско значење (ако није у складу са науком, црквеном догмом или традицијом владајуће класе). Сличне осцилације се дешавају у односу између религије и магије.
            У већини случајева магија се повезује са духовима, вишим силама и религијом, а некада човек верује у моћ сопственог деловања и ради самостално. Главна разлика између магије и религије је у томе, што магија углавном не подразумева постојање неке више силе, нити се онај који се служи магијом моли неком божанству. Он једноставно употребљава најчешће тајна знања и ритуале у циљу да овлада нематеријалним силама у човеку и ван њега.
Религије оспоравају етичку вредност магијског чина, али не и могућност таквог деловања. Обичан човек није могао да доживи или уради нешто значајно, а да се не посумња да су у то умешане тамне силе. Чуда су дозвољена само свецима, а црква је некада проглашавала за свеце и оне које је док су били живи прогањала као отпаднике и јеретике, како би присвојила и на свој начин тумачила „чуда која су они чинили“.
Магија и религија се кроз историју ослањају једна на другу и међусобно су повезане. У магији људи траже услуге, како би се за њих нешто повољно догодило, у религији је реч о чврсто повезаном систему веровања и обичаја који се односи на свете, тј. издвојене и забрањене ствари. Заправо, реч је о систему веровања и обичаја који све своје присталице сједињује у једну заједницу – цркву.
Тешко је, заправо скоро немогуће повући јасну границу између религије и магије. На пример, у нашем обреду венчања, невеста подиже мушко дете увис да би обезбедила плодност и рађање управо мушке деце. Сви такви и слични обичаји су на први поглед магијски, али то заправо нису, већ је реч о религијским чиновим са изразитим моралним и социјалним смислом и карактером. Религији је за разлику од магије изузетно важна морално-регулативна, друштвена функција.
Много тога у нашем савременом животу, што у науци и уметности још није познато, што је и даље тајанствено, мистично и поетично, добрим делом потиче од оних слојева духа који су дошли са древним навикама. Из таквог архаичног слоја рођена је и сама магија. Као што се споро ослобађамо старих навика, исто тако се и људски дух ослобађа магије.



Нема коментара:

Постави коментар