"Peščani sat", Tamara Kučan


Sinopsis:
" "Peščani sat" uvodi nas u svet elitne prostitucije u Beogradu i razbija iluzije o luksuzu, glamuru, eliti . Ko čini elitu u Srbiji? Ko su uzori mladim devojkama? Da li se sreća skriva u novcu i lepoti?
Strast; opsesija; novac; cipele koje vode u pakao; nakit sjajniji od zvezda; mračne tajne; vile; bazeni; džipovi, kabrioleti; pogled; osmeh; dodir; uzdar; udar; gradovi; ulice; kreveti; perje; kavijar i blud. Pokidane perle; pocepani halteri; nebesa i patos; prvi redovi; poslovne proslave; veridbe; krštenja; svadbe i sahrane. Brodovi; splavovi; jahte; luksuz; koferi. Koža na koži; staen, čipka; dijamanti; tuga u očima; osmeh na usnama; seks na rate; u istoj čaši, u istom hotelu, u istoj pozi; ljubav. Negde na kraju, ljubav. Glavne junakinje Sara i Sonja, veruju da žive život iz snova, ali snovi polako postaju košmari."

*     *     *

"Ledeni zmaj", Džorž R. R. Martin

Sinopsis:
"Očaravajuća priča iz sveta koji je prethodio  Pesmi leda i vatre o prijateljstvu mlade devojke i njenog zmaja, o hrabrosti i o požrtvovanju.
Ilustrovao Luis Rojo
U svetu koji je prethodio Pesmi leda i vatre ledeni zmaj bio je zastrašujuće stvorenje o kojem su se ispredale legende jer ga niko nikada nije ukrotio. Tamo kuda bi proleteo, za sobom bi ostavljao trag hladne i smrznute pustoši. Ali Adara se nije bojala. Jer Adara je bila zimsko dete, rođeno za vreme najgore studeni, kakve su se samo još stari bogovi mogli setiti.
Adara se ne seća kad je prvi put videla ledenog zmaja. Čini joj se kao da je on oduvek bio s njom, kao da ju je izdaleka posmatrao dok se igrala u hladnom snegu, dugo nakon što su druga deca pobegla od hladnoće. U svojoj četvrtoj godini ga je dotakla, a u petoj ga je prvi put jahala.
Jednog mirnog letnjeg dana, kada joj je bilo sedam godina, vatreni zmajevi sa severa sišli su na mirnu farmu koja je bila Adarin dom. Od potpune propasti mogla ga je spasti samo ona, zimsko dete, i ledeni zmaj koji ju je voleo."

Trilogija "Legenda o sedam mačeva", Miloš Petković

Postoje neke stvari koje su toliko savršene same po sebi da ih ne bi trebalo dirati. Postoje i pisci čija se dela čitaju decenijama, pa čak i vekovima nakon njihove smrti, a likovi koje su oni izmaštali ostaju večni i besmrtni, jer svako novo čitanje njihovih priča predstavlja novi otkucaj njihovih srca. Neretko, pisci sadašnjice, kao podtku svojih dela koriste neke stare, već izmaštane likove, motive i mesta pokušaju da uklope, poput slagalice u neku novu priču... Retki u tome i uspeju. Jedan od njih je Miloš Petković. U svojoj "Legendi o sedam mačeva" Miloš spaja neke nama poznate likove i vodi nas sa njima u jednu neverovatnu avanturu koja će nam dobro poznate junake, uz koje smo odrastali, ponovo predstaviti u novom svetlu.

"Kletva Kainova", Aleksandar Tešić


Sinopsis:
Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji.
Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.
Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706. "

"Zapisi crnog pera", Ivana Rokvić

Sinopsis:
"Kroz lik glavne junakinje Manje Ivana Rokvić pomalo na neokaporovski, pomalo na neoselenićki način opisuje svoj rodni Beograd, koji neizmerno voli. Nikada joj nije dosta njegove istorije, mirisa i prizora, ali Beograd 2001. godine pun je suprotnosti – bogatstvo buja naspram bede, ljubav opstaje i pored netolerancije, radoznali um bolno se sudara sa ispraznim dokazivanjem. Ipak, Manja ima snage da, zatvorena i čvrsta, blista kraj čoveka kojeg ne voli, dok je plaha, ranjiva i oprezna pred mogućom srećom i iskrenom ljubavlju. Kada se toj sreći konačno bude prepustila, shvatiće da je kroz vrata njene budućnosti nepozvana ušla i prošlost. Tresak tih vrata nemilosrdno će je podsetiti šta je Beograd video i preživeo u godinama posle oslobođenja 1944. i kasnije: pobedu je pratila smrt, obnovu države poniženje, dok su se jedni uzdizali, drugi su istrebljivani. Ali Beograd je opstao. Kao i uvek! Manja će pak morati da ponese breme za koje nije ni mislila da ga živ čovek može poneti…"