"Sluškinjina priča", Margaret Atvud

Sinopsis:
"Republika Galad dozvoljava Fredovici samo jednu funkciju: da se razmnožava. Ako od toga odstupi, biće, kao i svi disidenti, obešena na zidu ili izgnana u sporu smrt od radijacije. Ali čak ni represivna država ne može ubiti žudnju – ni Fredovičinu, ni žudnju dvojice muškaraca od kojih zavisi njena budućnost…

Briljantno zamišljenom i ostvarenom, ovom moćnom evokacijom Amerike 21. veka suvereno vladaju razorna ironija, domišljatost i britka perceptivnost Margaret Atvud."

"Černobiljska molitva: hronika budućnosti", Svetlana Aleksijevič

Sinopsis:
"Čudesna i potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi. Svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe.

Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu Černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice."



*     *     *
Od svog postanka ljudske zajednice suočavale su se sa raznovrsnim katastrofama 
za koje nije postojalo racionalno objašnjenje, što je onemogućavalo njihovu prevenciju 
i adekvatno reagovanje na iste.

Šta je katastrofa i šta se pod tim pojmom podrazumeva? Definicija katastrofe, zavisno
od izvora je: „Katastrofa je strašna nepogoda ili
nesreća koja dovodi do gubitka života velikog broja ljudi i uzrokuje velika materijalna razaranja“. Tako su sinonimi za reč katastrofa:
koban, kataklizma, nesreća, drama...

Takozvana Černobiljska katastrofa, nuklearna nesreća, dogodila se 26. aprila 1986. godine u nukleranoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini, tadašnjem SSSR-u. Smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije. 

Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su bile praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone.

Upravo ovaj događaj je glavna tema knjige "Černobiljska molitva - hronika budućnosti" Svetlane Aleksijević.
Katastrofa je nedovoljno jaka reč koja opisuje ono što se tada dogodilo. Čitajući ovu knjigu stiče se utisak da su redovi pred čitaocima o nekoj postapokaliptičnoj priči s tim što su, na nesreću, više nego stvarni. 
Ovo književno delo žanrovski se svrstava kategoriju romana oratorijuma, sabornog romana. Ovo je roman u kojem jedan narod, kroz mnoga usta, priča priču o sebi. Opisuje košmar iz kojeg nikako da se probudi.

"Pišem i skupljam svakodnevna osećanja, misli i reči. Pokušavam da otkrijem život duše. Život običnog dana, običnih ljudi. Ovde je sve neobično: i događaj, i ljudi, koji su se privikavali na novi prostor. Černobilj za njih nije metafora, nije simbol, on je njihov dom. Koliko puta je umetnost imala probu apokalipse, predlagala razne verzije kraja sveta, ali sada tačno znamo da je život kudikamo fantastičniji."

Ovo je knjiga koja govori o tragediji koja pogađa čitavo čovečanstvo. Tiče se cele planete, a ne samo Černobilja. Ljudi se osećali kao da su u ratu. Samo što neprijatelja nisu mogli da vide. Govorili su im da ih zemlja, povrće, vode, sve oko njih ubija. Kako se boriti protiv neprijatelja kojeg ne vidimo? Kako ratovati bez rata? Niko ne želi rat, a svi o njemu pričaju. Gde je neprijatelj? 
Danas se isto borimo protiv nevidljivog neprijatelja. Distanca. Izolacija. Virus. Karantin. Reči koje odzvanjaju danima. Černobilj u novom ruhu. Nove trupe nevidljivog neprijatelja. 

"I ekstremnim situacijama čovek u suštini nije onaj čovek o kojem se piše u knjigama. Čoveka kakav je u knjigama ja nisam sreo. Sve je suprotno."

Intervjui, svedočanstva, ispovesti u ovoj knjizi idu u krajnosti, i još dalje. Neshvatljive su. Teraju čitaoca da se zamisli... Kako svi ti ljudi, nakon više od 30 godina žive sa nepravdom koja ih je zadesila. Jer to je nepravda, zloban splet okolnosti, zla sudbina... Ko god da je kriv, ljudski faktor, splet okolnosti, nevažno... Nije fer. Nije pošteno. Prema malom čoveku. Prema detetu. Prema prirodi. Prema životinjama. Prema bakama i dekama. Prema životu. 

"Kada govorimo o prošlosti, ili o budućnosti, mi u te reči unosimo predstavu o vremenu, ali Černobilj je, pre svega, katastrofa vremena." 

Priče koje su ispisane unutar ovih korica su pune patnje, užasa, straha, neverice, ali i besa. I pitanja bez odgovora: Zašto? 





"Dama s kamelijama", Aleksandar Dima

Sinopsis:
"Zaljubivši se u čuvenu parisku kurtizanu Margeritu Gotje, advokat iz ugledne porodice Arman Dival uspeva da u njoj dotakne preostali delić čistog srca i uveri je da ljubav može biti bezuslovna. Međutim, uprkos dubokoj ljubavi, strasti i požudi, dogodiće se preokret koji niko nije očekivao. Može li ljubavni zanos biti jači od stega koje nameće društveni poredak? 
Junaci ove priče upoznaće se sa svim licima ljubavi, od najlepšeg do najružnijeg. Kada više ne budu mogli da vladaju sopstvenim srcem, ono će zavladati celim njihovim bićem. Tada će se njihova ljubav pretočiti u nadu, pa u san, a naposletku, u iskupljenje života."

*     *     *

Gejše. Kurtizane. Prostitutke. Prodavačice ljubavi. Žene lakog morala. Konkubine. Naložnice. Ko su one?

Kurtizana je naziv koji je u srednjovekovnoj terminologiji označavao "dvorsku gospođu", pripadnicu
dvorske svite, zatim "milosrdnicu" odnosno prostitutku koja ima svoje
klijente u otmenim aristokratskim, bogataškim, umetničkim krugovima
društva.

One su bile izuzetno lepe, inteligentne, duhovite i, što je najvažnije,
posedovale su izvanredan smisao za zaradu. Slamale su srca plemićima, vojskovođama, državnicima
i ostalim predstavnicima visokih društvenih slojeva koji su ih
obasipali pažnjom, novcima, a neretko i emocijama.

Kurtizane plešu na tankoj liniji između prostitutke i ljubavnice. Tu tanku liniju predstavlja činjenica da su kurtizane manje od ljubavnice jer se prodaju, a više su od prostitutke jer same biraju ljubavnika i postavljaju pravila razvijanja romanse. Kurtizana je zapravo poslovna žena čija je profesija pružanje ljubavi.
Najpoznatija je svakako Mari Duplesi, jedna od najpoznatijih kurtizana ikada, koja je među svojim ljubavnicima imala i Aleksandra Dimu sina lično. Njen lik je ovekovečen u mnogim umetničkim delima, opevana u Verdijevoj "Travijati", zauvek je sačuvana od zaborava u liku Margerite Gotije, glavne junakinje Diminog romana "Dama sa kamelijama".

Ovo je priča o nesrećnoj ljubavi između mladih advokata Armanda Duvala i najtraženije kurtizane tog doba u Parizu, Margarete Gotje. Ovo je sve, samo ne ljubavna priča u klasičnom smislu. Njihova ljubav je od samog početka osuđena na propast. Iako je francuski društvo tog doba bilo slobodnije od ostalih, klasne razlike su bile izgrađene na čvrstim temeljima i poštovale su se. Armando se zaljubljuje u Margeritu na prvi pogled. Čistota i snaga njegove ljubavi ga stavlja iznad svih u Maegeritinim očima i srcu, a želja da bude samo njegova polako prerasta u sve jaču ljubomoru. Njihova ljubav je nemoguća, zbog predrasuda, zavisti, ljubomore, tuberkuloze koja lagano ubija Margeritu.
Kurtizane kao što je ona vremenom gube svoju lepotu i svoje čari, ostajući samo sa svojim porocima, kajanjem i neostvarenošću u ulogama majke i supruge. Dama s kamelijama je u jednom kratkom trenutku mislila da će uz pomoć iskrene ljubavi moći da spoji oba sveta.

"Mi ne pripadamo više sebi. Nismo više ljudska bića, nego stvari. Mi smo prve u sujeti ljudi, poslednje u njihovom poštovanju." - reči su kojima Dama s kamelijama suštinski opisuje sudbinu svake žene koja sebe naziva kurtizanom.

Mnogi misle da varalicama, prostitutkama, ubicama i pljačkašima nije mesto u umetnosti, jer ponašanjem uzdižu ono loše, ako ne i najgore u društvu. Međutim, često je upravo to društvo ono koje ih gurnulo u ponor greha, zločina i raskalašnog života.

"...steći istinsku ljubav jedne kurtizane to je pobeda koja je teška iz sasvim drugih razloga. Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja. One već odavno znaju reči koje im se govore, poznaju sredstva koja se upotrebljavaju, pa i ljubav koju bude – prodaju. One vole po zanatu, a ne iz zanosa. Njih bolje čuvaju njihovi računi nego što majke i manastiri čuvaju devojke. Zato one i nazivaju ćudima one ljubavi bez prodavanja, koje s vremena na vreme dopuštaju sebi kao odmor, kao opravdanje ili kao utehu. Slične su zelenašima koji pljačkaju hiljade ljudi, a veruju da su sve iskupili time što su nekom siromahu koji umire od gladi jednom pozajmili dvadeset franaka bez kamate i ne tražeći priznanicu."


"Uspavana i vreteno", Nil Gejmen

Sinopsis:
"Ona beše jedna od onih šumskih veštica što su pre hiljadu leta proterane u izgnanstvo, i to krajnje kvarna. Proklela je novorođenče tako da se, kad devojče napuni osamnaestu, ubode na prst i usni večnim snom.

Možda mislite da znate ovu priču. U njoj je mlada kraljica, koja samo što se nije udala. Tu su i neki dobri, vredni i stameni patuljci; zamak obavijen trnjem; i princeza koju je, kako se govorka, zla veštica proklela da spava večnim snom.

Ali ovde niko ne čeka da se pojavi plemeniti princ na belom konju. Ova bajka je istkana nitima mračne magije, koje se upliću i raspliću i svetlucaju i sjaje. Kraljica će možda i dokazati svoje junaštvo, ako princezi uopšte i bude potrebno da je neko spase..."

*     *     *
"Bili jednom kralj i kraljica koji su najviše želeli da dobiju dete. Najzad im se želja ostvarila: rodila im se prekrasna devojčica kojoj su dali ime Aurora."

Ovo je početak svima dobro poznate bajke. "Uspavana lepotica" je jedna od najpoznatijih bajki o tome kako dobro uvek pobedi. Bajka „Uspavana lepotica“ prvi put je objavljena kao “La Belle au bois dormant”, da bi kraću verziju objavila braća Grimm pod nazivom “Dornröschen”.

E sada, hajde da zamislimo ovu svima poznatu bajku u rukama Nila Gejmena...
Na izuzetan način Gejmen se poigrava sa svima poznatim bajkama i oblači ih u novo ruho, predstavljajući nam jednu novu-staru priču. Imamo Uspavanu Lepoticu, zlu vešticu/čarobnicu, ali i patuljke koji su pokorni Kraljici čija je kosa crna poput abonovine, a usne crvene kao krv. Poznato? Da. I Snežana je tu. 
Dva kraljevstva, Dorimar i Kanseler deli masivni planinski venac. Neprohodan. Preko njega se ne može preći. Ali može ispod. A to patuljcim a nije prestdstavljalo poteškoća. U Kanseleru je sve ubrzano, bučno i usplahireno - jer Kraljičino venčanje je blizu. Za to vreme u Dorimaru je tiho, tiho zbog kletve koja je uspavana princezu i sa njom čitavo kraljevstvo. Ali problem sa kletvama je što su istakne nitima mračne magije, koje se "upliću i raspliću i svetlucaju i sjaje" i šire se. Kao neki zaseban entitet. I tako je Kraljica
"Poslala po svoju verižnjaču. 
Poslala je po svoj mač. 
Poslala je po namirnice za put i po svoga konja, a zatim je izjahala iz dvorca i zaputila se na istok."
Bila je tu kletva koju je trebalo razbiti. 
Obećavajuće zar ne? 
Glavni akteri ove knjige su žene. One su centralne figure dok su muškarci na samim marginama priče. Obe strane, i dobra i zla, su prikazane kroz ženske likove. 

Nema ovde bajke u klasičnom smislu. Ima Toma Burtona, grotesknog poigravanja poznatim motivima, subliminalnih poruka, Gaimen style što bi rekli. Pridodajmo tome fenomenalne ilustracije koje je uradio Kris Ridl i opravdano je očekivati eksploziju fantastičnosti. Međutim, ja sam doživela eksploziju nedorečenosti.  Nekako, kao da su čitava poglavlja istrgnuta... Zanimljivo osmišljeno, sa odličnim obrtom na kraju, ali opet meni tu nešto nedostaje... Možda su mi očekivanja bila previsoka. Možda sam knjigu pročitala u pogrešnom trenutku, jedno je sigurno očekivala sam više. 

"Kletva Kainova III", Aleksandar Tešić

Sinopsis:

"Nekim od anđela dade vlast nad uređenjem sveta, i On im poruči da dobro sprovode svoju vlast, ali usledi da se zli anđeli okrenuše protiv Njega.
– Papije Jerapoljski

Po završetku krvavih događaja u Medveđi, Vukman Goršić kreće u poteru za hodočasnikom koji šalje vojsku pošasti ne bi li probio sanitarni kordon.
Nakon neuspele zasede u Beogradu, suočeni sa nemogućnošću da unište đavolju princezu, car Karlo VI pribegava ubistvu njenog muža i uzima joj sina za taoca... Međutim, zaverenici su u zabludi misleći da lepu Eleonoru drže u šaci... U Beč stiže Pali apostol, predvodnik vojske pošasti, i nastaje nezapamćeno krvoproliće. Za cara Karla VI jedini spas je da pošalje Vukmana Goršića da pronađe i uništi hodočasnika.
U međuvremenu, opet izbija rat sa Turcima, Beograd je sramno predat, a malobrojna družina Vukmana Goršića otiskuje se na neizvesno daleko putovanje. Nastaje trka s vremenom i sa smrću..."